Novi život za umetnička dela

Obični predmeti poput pegle, turpije, skalpela i vate, za dr Žužanu Pap Korhec su alati kojima se svakodnevno služi prilikom vraćanja starog sjaja vrednim umetničkim delima. U susret izložbi o baroknom slikaru Paulusu Antoniusu Senseru, koju priprema za april, upravo restaurira njegovu sliku iz 1747. godine, na kojoj je predstavljen prizor čudotvornog umnožavanja hleba iz Novog zaveta.

- Ova slika je stigla iz Pečuja, ona je njegovo veliko kapitalno delo, a sklonjena je nakon Drugog svetskog rata kada je od tamošnje biskupije oduzeta zgrada, u kojoj je danas smeštena gimnazija, a slika je stajala urolana više od 70 godina - priča naša sagovornica, dok vatom natopljenom razređivačem skida zaštitni sloj sa slike. - Cela slika je bila prekrivena japan papirom, zahvaljujući kojem i tako urolana nije pretrpela veća oštećenja. Najpre sam morala da očistim poleđinu smesom za konzerviranje, a onda i da ispravim sliku. Da se platno ne bi deformisalo, postavila sam je u drveni ram i tako zategla, a potom sam ručno prelazila peglom. Tada sam mogla da započnem uklanjanje zaštitnog sloja vodom, a na pojedinim delovima gde je smesa prešla na slikanu stranu, potrebno je da se skine razređivačem.

A radovi su, kako kaže, tek na početku, iako je restauraciju započela još u novembru prošle godine. Naredni korak biće čišćenje slike specijalnim hemikalijama, dok će preslikane delove, koji su nastali kada ju je slikar iz Pečuja 1900. godine prvi put restaurirao, morati pažljivo da odstrani skalpelom.

- Ima dosta nedostataka i vidim da su neki delovi preslikani, a to se mora odstraniti i tek onda krenuti u rekonstrukciju podloge i slikanog sloja. Takođe, vidi se da ima rupa na slici, koje je slikar pre 120 godina zakrpio sa prednje strane i to ću morati da odstranim i ponovo zakrpim - objašnjava dr Pap Korhec, pokazujući na najoštećenije delove ovog prostranog dela. - Najteže je kada je lice oštećeno, pogotovo ako je to jedino lice na slici, jer ako ne poznajete rad autora, tada je vrlo teško restaurirati sliku. Zato svaki restaurator mora da bude i slikar, da dobro crta, poznaje anatomiju i rad umetnika čije delo restaurira kako bi ga mogao vratiti u prvobitno stanje da se to ne primeti. U ovom slučaju imam veliku prednost, jer ne samo da poznajem autorova ostala dela, već slika sadrži i mnoštvo likova na osnovu kojih ću moći da popravim oštećenja.

Za otvaranje izložbe, Senserovo delo biće samo estetski restaurirano, dok će se rekonstrukcija slikanog sloja raditi u toku same izložbe. Na taj način, publika će imati priliku i da uživo posmatra rad dr Žužane Pap Korhec i svedoči vraćanju dela u prvobitno stanje.

- Izložba će trajati do jula, do kada bi trebalo da bude potpuno restaurirana, a nakon toga slika će se ponovo vratiti u Pečuj, u svoj dom posle više od 70 godina - zadovoljno će naša sagovornica.

Zahvaljujući vrednim rukama dr Žužane Pap Korhec, za dve decenije koliko dugo se bavi ovim poslom, restaurirane su brojne slike, ukrasni ramovi i umetnička dela Likovnog odeljenja Gradskog muzeja i drugih ustanova, a poslednjih deset godina istražuje i prikazuje zaboravljene slikare mađarskog baroka, poput budimskih slikara Sebastijana Štetnera i Franca Falkonera, putujućeg slikara Matijasa Haniša, te dela bečkih baroknih velemajstora u Vojvodini. U toku ovih projekata, restaurirala je više od 50 oltarnih slika iz crkvenog i muzejskog vlasništva, a za izuzetne rezultate u ovoj oblasti prošle godine je proglašena za muzejskog stručnjaka godine od strane Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije.

- Veoma mi drago da sam dobila tu nagradu, posebno zato što do sada nikada nisam bila nagrađivana, ali me je najviše obradovalo to što ovo priznanje dodeljuje struka - skromno će dr Pap Korhec, koju je za ovo nacionalno priznanje predložila dr Daniela Korolija Crkvenjakov, pomoćnica upravnika Galerije Matice srpske. - Otkako sam diplomirala 1995. godine, istražujem barokno slikarstvo katoličkih crkava u Vojvodini i zahvaljujući darovanju Gradskog muzeja, mnogi zaboravljeni autori su ponovo oživeli, kao i slike iz okolnih crkava od kojih su mnoge stare po 200, 250, pa čak i 300 godina.