Obeležavanje Svetskog dana zdravlja pod sloganom "Od njive do trpeze - zdravstveno ispravna hrana"

“Zdravstveno ispravna hrana je bezbedna hrana za ljudsku upotrebu, sa higijenskog, fizičkog, hemijskog, biološkog i mikrobiološkog aspekta. Postavlja se pitanje u kojoj meri je osobi i porodici omogućeno da svakodnevno čine pravilne izbore sa osnovnim ciljem da se sačuva i unapredi zdravlje jer to bi tako i trebalo da bude”, rekla je dr Zorica Dragaš.

“S jedne strane su proizvođači, prerađivači, distributeri, prodavci, a sa druge strane potrošači.  Postoji dosta toga što nije regulisano, ili nije regulisano na odgovarajući način, što znači da sistem treba neprestano usklađivati i dograđivati. Juče je u organizaciji Javnog zdravlja Srbije održana stručna konferencija na kojoj smo prisustvovali. Spomenuli su i novi zakon koji će da reguliše kakva deklaracija treba da bude i od toga svi očekujemo boljitak, za svakoga od nas, da nam bude lakše da čitamo i da se lakše orijentišemo po pitanju tih proizvoda koji su pušteni u široku potrošnju. Ipak je težište svih izlaganja bila domaća zakonska regulativa i usklađivanje sa pravnim okvirom Evropske unije. Koliko je ova tema složena može da ilustruje samo jedan podatak koji je bio iznet. Naime,potrebno je kontrolisati rezidue određenih pesticida, grupa pesticida u određenoj hrani. Evropska unija ima registrovano preko pet hiljada različitih pesticida“, dodala je dr Zorica Dragaš.

Pravilna ishrana i zdravstvena ispravnost namirnica nisu sinonimi. Potrebno je obezbediti i jedno i drugo.

„Potrebno je čitati deklaracije proizvoda, najkraća poruka stručnjaka koji se bave ovom temom svuda iz sveta je jedinstvena i ona otprilike glasi da što je kraća deklaracija, to je bolje. Veoma je dobro ukoliko u toj deklaraciji nema različitih dodataka koji se koriste u prehrambenoj industriji. Nekada to nije moguće izbeći, ali što je moguće manje takvih dodataka to je bolje sa aspekta zdravlja. Nije nimalo slušajno sve više reklama  koje poručuju proizvod je bez konzervansa, bez veštačkih boja i aroma, bez dodatog šećera, bez veštačkih zaslađivača, bez fruktoznog sirupa.  Dobro je znati i da u prodavnicama zdrave hrane nije svaki proizvod zdrav“, saopštila je dr Zorica Dragaš.

U Republici Srbiji se kroz zakonom propisan epidemiološki nadzor registruje 20.000 - 25.000 slučajeva bolesti koje se prenose hranom.

„Hrana je kontaminirana kada se u njoj nađu patogeni mikroorganizmi, i/ili njihovi otrovi. Tako da kada pojedemo takvu hranu onda se pojave određeni simptomi, nakon par časova ili nekoliko dana. Pošto ti mikroorganizmi i toksini ulaze u naš organizam  kroz sluzokožu želuca i creva onda se prvi simptomi tu javljaju, javi se prvo povišena temperatura, grčevi u stomaku, dijareja i povraćanje, mučnina. Te bolesti mogu da budu blage do izrazito teške, kada mikroorganizmi prodru u krv čoveka“, rekla je dr Radmila Pavić iz Preventivnog centra Doma zdravlja Subotica.

O čemu da vodimo računa da hrana ne bi bila kontaminirana:

1. Održavajte čistoću ruku, površina na kojima se radi sa hranom, alata sa kojim se radi.
2. Odvojite sveže i kuvano
3. Kuvajte temeljno.
   - Pogotovo meso, živinu, jaja i morske plodove
   - Supe i čorbe neka vriju na temperaturi preko 70 stepeni
4. Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama.
   - Ne ostavljajte hranu na sobnim temperaturama duže od 2 časa
   - Pre nego što servirate hranu pustite je da se krčka iznad 60 stepeni
   - Ne otapajte zaleđenu hranu na sobnoj temperaturi.
   - Čuvajte hranu u frižideru, ali ne predugo
5. Koristite ispravnu vodu i sveže namirnice