Obeležen Nacionalni praznik Rusina
Po jedanaesti put rusinska nacionalna zajednica proslavila je praznik u spomen na 17. januar 1751. godine, kada je Franc Jozef Redl potpisao zvaničan dokument o naseljavanju Rusina na prostor komorske pustare Veliki Krstur. Tada je u Vojvodinu stiglo prvih dve stotine rusinskih porodica.
Centralnoj svečanosti prisustvovao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, koji je tom prilikom podsetio da su Rusini su našem društvu dali niz značajnih pisaca, univerzitetskih profesora i intelektualaca.
- Rusini danas imaju mnogo razloga da budu ponosni, jer u rusinskoj populaciji danas nema nepismenih a čak njena jedna desetina ima visoko obrazovanje. To je svakako i rezultat uslova koje je država stvorila kroz podršku programa obrazovanja i informisanja na jezicima nacionalnih manjina, ali i kroz podršku kulturnim i drugim manifestacijama i izdavačkoj delatnosti – istakao je Mirović, dodajući da je Pokrajinska vlada u unapređenju podrške u nekim od tih segmenata već napravila određene iskorake. – Od doseljavanja Rusina do danas prošlo je 267 godina, a isto toliko vremena oni su deo nacionalne, kulturne i verske raznolikosti u Vojvodini, a očuvanje i razvoj te raznolikosti jeste i biće jedan od prioritetnih zadataka i obaveza Pokrajinske vlade.
Na svečanosti su govorili i grkokatolički vladika Đura Đuđar i Slavko Rac, predsednik Nacionalnog saveta Rusina, koji su ukazali na vekovno nastojanje Rusina za očuvanjem jezika i običaja, koje su im preci ostavili. U susret stogodišnjici Velike narodne skupštine, oni su podsetili na učešće u ovom jednom od najznačajnijih istorijskih trenutaka za Vojvodini.
- Tog 25. novembra 1918. godine u hotelu Grand u Novom Sadu, gde je proglašeno prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji, Rusini su imali 21 predstavnika, a sednicom je presedavao naš sveštenik Jovan Hranilović. U to vreme to je bio izuzetan doprinos stvaranju nove države Kraljevine SHS, gde su Srbi, a kao većinski i konstruktivni narod to su znali da cene i to nas prati narednih sto godina – podsetio je Slavko Rac. - Deo našeg naroda koji je ostao u Ukrajini, Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj doživeli su veći asimilaciju i sve ih je manje. Podrškom većinskog srpskog stanovništva mi smo ovde imali sve uslove za očuvanje jezika, pisma, kulture...
Centralna proslava počela je tokom dana arhijerejskom liturgijom u Franjevačkoj crkvi koju je predvodio apostolski egzarh za grkokatolike monsinjor Georgije Đuđar. Potom je u Vestibilu Gradske kuće održana je izložba radova Aleksandra M. Lukića, Eugena III Kočiša i Andree Palatinus, kao i promocija monografije „Rusini u Subotici“.
Ovogodišnja svečana akademija bila je posvećena poznatom rusinskom pesniku Mafteju Vinaju, koji je živeo i radio u Subotici i jedinom rusinskom komozitoru Ivanu Kovaču.
Nacionalni praznik se svake godine obeležava u drugom gradu, gde žive pripadnici rusinske nacionalne manjine i gde se neguje jezik, tradicija i običaji, i ukupan rusinski identitet.
