Obeleženo 106 godina od oslobođenja Subotice

Ulazak voza sa oslobodilačkom vojskom u železničku stanicu u Subotici označio je kraj Velikog rata i slobodu za ovaj grad. 

 - Današnji dan nam znači mnogo. Probojem Solunskog fronta najavljen je završetak borbenih dejstava na ratištu. U Subotici i okolini, sav rodoljubivi, slobodoljubivi narod se organizovao, pre svega slovensko stanovništvo željno slobode, i 13. novembra je slavna oslobodilačka, srpska vojska, koja je u Suboticu došla vozom, dočekana veličanstveno. Istoričari su zapisali da je to bio nezapamćen doček, ali taj doček je pripreman mesecima unapred. Današnji dan je sećanje na te teške dane koji su prethodili ali i na svetle dane naše istorije - kaže Milan Vukelić, predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine.

Obrad Lukić, poreklom iz Bosne, bio je srpski ratni dobrovoljac, ali je prvobitno mobilisan od strane Austrougarske. Njegov unuk, Dragutin Lukić, čuva uspomenu na svog pretka i sve borce koji su izvojevali slobodu. 

 - Mog dedu je prvo mobilisala Austrougarska i poslala na ruski front. On se predao Rusima,  učestvovao u sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije u borbama u Dobrudži a posle toga su prešli na Solunski front. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta. Bio je u Drugoj srpskoj armiji, čiji je komandant bio Stepa Stepanović. Druga armija je, baš ona, probila Solunski front, a zatim su dobili zadatak - Prva armija je išla od Soluna, preko Niša prema Beogradu, a Druga armija je išla i oslobađala zapadno od Drine, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Dalmaciju, Slavoniju, Sloveniju - sve ono što je posle rata pripalo Kraljevini Jugoslaviji. Deda je posle rata dobio kolonizaciju u Banat, u blizinu Banatskog Arađelova, ali se zbog kvaliteta zemlje dobio da pređe na Ratu, u Bajmok, gde se doselio 1934. godine - objašnjava Dragutin Lukić.

U ime lokalne samouprave i gradonačelnika Stevana Bakića venac je položio pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić.