Obilazak Sinagoge
Jakab je napustio stan. Laganim korakom, razgledajući novi, vremenom izmenjeni prostorni ambijent okoline koju pamti, prešao je preko puta, kako bi iskoristio prelepo sunčano jutro da obiđe sinagogu, koja se od Klarinog novog doma nalazila na svega nekoliko desetina metara. Sudbina, pomisli on. Želeo je da razgleda detalje koje je osmislio sa ove vremenske distance. Dok je prilazio zgradi sinagoge, kroz glavu su mu prolazile reči iz knjige “Zvezdani časovi čovečanstva” njegovog omiljenog bečkog pisaca Stefana Cvajga, koja se pojavila u knjižarama neposredno pred njegov polazak na put. Cvajg je napisao kako: “nijedan umetnik nije za sva dvadeset i četiri časa svoga svakodnevnog dana neprestano umetnik. Sve ono bitno, sve ono trajno što mu pođe za rukom uvek se dešava samo u nekoliko retkih trenutaka nadahnuća. Tako ni istorija, kojoj se divimo kao najvećoj pesnikinji i slikarki svih vremena, nije neprestano stvarateljska. Pa tako i iz te – tajanstvene Božije radionice, kako Gete sa strahopoštovanjem naziva istoriju, dolazi nebrojeno mnogo svakidašnjih i banalnih stvari. I tu su, kako i inače svuda u umetnosti i životu, retki uzvišeni, nezaboravni trenuci.
On u tom momentu pomisli kako je Cvajg doista u pravu i kako se takvi dramatični nabijeni, sudbonosni životni periodi i časovi u kojima se neka dalekosežna odluka dešava, u životu pojednica ali isto tako u toku postojanja nekog društva ili zajednice. Osećao je neku vrstu vremenskog otklona prema zgradi za čiji izgled, posebnost i monumetalnost je bio najviše zaslužan. Osećao se kao kompozitor koji posle dugog komponovanja i preciziranja neke partiture, ostavi na neko vreme svoj zapis, pa ga posle ponovo odsvira, kako bi mogao objektivnije sagledati svoje delo. Tako je i on mogao sa mnogo manje subjektivizma sagledati svoje prvo veliko graditeljsko delo.
Paunovo perije i rep – veoma česti Jakabovi motivi
Potpuno objektivno je mogao razgledati detalje na fasadi objekta. Setio se kontakata koje je imao sa ljudima u fabrici Žolnai oko izbora adekvatne nijanse keramike. Pridodavao je mnogo značaja ovom izboru, jer je mala greška u izboru nijanse mogla pogrešno usmeriti željeni izgled objekta i narušiti celu koncepcijsku zamisao koju je imao.
Zagledao se u dekoracije na ulazu. Malo mu je smetalo što su svi graditeljsko-žurnalistički analitičari toga doba opisujući sinagogu navodili da je na objektu primenjenjena secesijska floralna dekoracija u vidu paunovog repa, lala, stilizovanih ruža ili ljiljana, bez da su analizirali simboliku koju ovi simboli sa sobom nose. Bilo je, tu i tamo, pokušaja da se kaže da su to elementi koji u sebi sadržavaju određenu simboliku ali, pomisli on – zbog čega se niko nije upitao zašto toliko koristi simboliku paunovog repa. Eto, baš u Subotici je primenio ovaj ukras mnogo puta: na sinagogi, štedionici, Velikoj terasi.
