Oboljenje bubrega je oboljenje celog organizma

Našoj sugrađaniki Milici Pejčić, sekretarki Udruženja bubrežnih invalida Subotica, uspešno je presađen bubreg pre 24 godine, ali je većina njenih kolega osuđena na hemodijalizu, zbog čega Svetski dan bubrega, kako je rekla, ne čekaju da bi ga proslavili, već da bi ukazali na značaj i funkciju ovog organa, načine zaštite od obolevanja, ali i na kvalitet života obolelih u Srbiji.

- Kvalitet života obolelih nije na zavidnom nivou. Osim hemodijalize ili peritonealna dijalize u kućnim uslovima, ovi pacijenti su uskraćeni za mnoge usluge koje drugi pacijenti mogu da dobiju bez ikakvih poteškoća, poput odlaska u banje, oporavka ili bilo kakvog odlaska van Centra za dijalizu, zbog vezanosti za aparat. Dakle, oboleli se nalaze u veoma nezavidnom položaju, smrtnost je velika, a kada je reč o transplantaciji, procenat transplantiranih je veoma mali naspram obolelih pacijenata - rekla je Pejčić.

Iako je transplantacija najbolja metoda lečenja hronične bubrežne insuficijencije, dr Zorica Dragaš, specijalistkinja medicine Centra za promociju zdravlja pri Zavodu za javno zdravlje Subotica, istakla je da ona zavisi od mnoštva faktora, kao što su visoki troškovi zahvata, postojanje specijalizovanih timova i ustanova, ali i dostupnost donorskih organa za presađivanje.

- Bitan aspekat ove teme je i odnos građana prema zaveštanju organa, što često predstavlja prepreke ne samo kod nas, već i u mnogim drugim zemljama, a takva situacija čini dijalizu i dalje standardnom opcijom lečenja - istakla je dr Dragaš, dodajući da su tokom prošle godine, u Severnobačkom okrugu od bolesti bubrega preminule 44 osobe, 28 žena i 16 muškaraca, a da učestalost umiranja značajno raste posle sedamdesete godine života.

Oboljenje bubrega predstavlja oboljenje celog organizma, naglasila je dr Maja Stojanović iz Doma zdravlja Subotica, zbog čega je od izuzetnog značaja rano dijagnostikovanje bolesti, koju je moguće sprečiti ili usporiti i kontrolisati, tako da se izbegne narušavanje kvaliteta života, smanjenje radne sposobnosti i životnog veka obolelih.

- Najpre se javljaju osobe zbog akutnih poremećaja urotrakta, odnosno nemogućnosti ili učestalog mokrenja, zatim pojave tupog i konstantnog bola u donjem delu kičme s širenjem ka preponama ili oštrog povremenog bola, na koji često ne obraćamo pažnju i puštamo da prođe ili koristimo neki analgetik da bi prošao. Pored ovih simptoma, može da se javi i mučnina, nespecifični bolovi u gornjem abdomenu, često noćno mokrenje, ali i slabost i iscrpljenost koju posebno naglašavam, jer kod osoba koje boluju od hronične bubrežne insuficijencije, dolazi do nakupljanja metaboličkih negativnih produkata u organizmu što dovodi do isrpljenosti - naglasila je dr Stojanović.

Faktori rizika za nastanak bubrežnih oštećenja, koja potom vode ka hroničnom oboljenju, različiti su i brojni, a jedan od njih je prekomerna i nekontrolisana upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova, odnosno lekova protiv bolova koje svakodnevno koristimo na svoju ruku, navela je Jelena Pavlović, portparolka Apoteke Subotica.

- Upotreba ovih lekova, zajedno s faktorima rizika, a naročito ako se lekovi ne koriste u adekvatnoj dozi, ne poštuje učestalost terapije i oblik primene, može dovesti do oštećenja bubrega. Velika opasnost postoji i ukoliko neko svakodnevno pije lekove za pritisak i sa njima uzima lekove protiv bolova, a da se pri tome nije konsultovao sa lekarima i farmaceutima, jer to može dovesti do smanjenja dejstva leka za pritisak, povećavanja rizika od oštećenja burega i do hiperkalijemije. Sama kombinacija određene grupe lekova protiv bolova i lekova za pritisak treba da se izbegava, jer može da izazove otkazivanje bubrega - poručila je Pavlović.

Obeležavanje Svetskog dana bubrega započeto je 2006. godine, na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja fondacije za bubreg u više od 100 zemalja sveta, s ciljem podizanja svesti najšire javnosti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života.