„Oborena” prva presuda za trgovinu bitkoinima

Ovakve presude su nužne i bitne da bi se ljudima na teritoriji Srbije objasnilo da je nemoguće trgovati gotovinom i van zakonom ovlašćenih institucija, kaže za Politiku advokat Dragoljub Martinović.

O presudi Višeg suda u Subotici, prvoj u Srbiji u kojoj je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, ne prestaje da se govori ni godinu dana od njenog donošenja. Povod da se odluka sudije Jelene Petrik Popović ponovo komentariše je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da ukine prvostepenu presudu i naloži ponavljanje postupka.

Osim što je prva presuda u Srbiji, koja je izrečena zbog trgovine bitkoinima, odluka sudija i u prvostepenom i u drugostepenom postupku u konkretnom parničnom postupku otvorila je i mnoga pitanja.

Postupak o kom se govori pokrenut je 2021. po tužbi koju je Duško Prole iz Novog Žednika podneo protiv do tada jednog od najboljih prijatelja Gorana Blagoičevića navodeći u njoj da mu je 2017. godine dao 22.700 evra i usmeno ga zamolio da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema. Blagoičević, međutim, to nije uradio.

I dok je Prole u tužbi naveo da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičević tvrdi da je njegov bivši prijatelj „iskonstruisao priču” i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme na način kako je to tužilac naveo.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrik Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Prvostepenom presudom, naime, odbijen je deo tužbenog zahteva koji se odnosio na goleme i u tom delu ona je postala pravnosnažna.

Blagoičević je tako obavezan da tužiocu isplati 49.036.865,30 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, to jest u vreme kada je tužba podneta.

Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zainteresovao pravnu, ali i laičku javnost i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle, navodno, nanete štete, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 22.700 evra „narasla” na više od gotovo 420.000 evra.

Tročlano sudsko veće novosadskog Apelacionog suda, međutim, nije se složilo sa stavom sudije Višeg suda u Subotici. U rešenju drugostepenog suda, u koje je „Politika” imala uvid, pored ostalog navodi se da „prvostepeni sud neopravdano izvodi zaključak da je predmetna transakcija izvršena 14. juna 2017. godine, izvršena u ime i za račun tužioca, odnosno po njegovom nalogu i njegovim novcem, budući da te činjenice tokom prvostepenog postupka nisu raspravljene i na nesumnjiv način utvrđene”.

– U spornom periodu trgovanje kriptovalutama i digitalna imovina nisu bili regulisani pozitivnim zakonskim propisima u Republici Srbiji, budući da je Zakon o digitalnoj imovini stupio na snagu 29. decembra 2020, a da je počeo da se primenjuje 29. juna 2021. godine… Preuranjen je zaključak prvostepenog suda da je tuženi u ime i za račun tužioca, po njegovom usmenom nalogu kupio deset bitkoina – navodi se pored ostalog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu.

Advokat Dragoljub Martinović, jedan od advokata tuženog Blagoičevića, kaže za „Politiku” da se u obrazloženju odluke Apelacionog sud pokazuje visok stepen razumevanja šta je digitalna imovina, te se dolazi do zaključka da je neprihvatljivo da se sa digitalnom imovinom trguje van zakonom predviđene forme.

– Malo je nejasno zbog čega odluka nije preinačena s obzirom na to da je jasno da tužilac nije mogao da stekne digitalnu imovinu na način koji je opisao, pa samim tim ni da postavi zahtev kakav je postavio u ovom postupku. Upravo zbog prirode postojanja digitalne imovine, intencija je da se ovaj promet reguliše putem postojanja „digitalnih platformi” na kojima se uz kontrolu i regulativu države odvija promet. Zakon koji reguliše ovu oblast kod nas je donet tek 2022. godine, daleko posle situacije koja se opisuje u tužbi. Stoga je potpuno jasno da nije moguće da tužilac, na način koji opisuje, postane vlasnik digitalne imovine, bez ikakve kontrole ovlašćenih lica, bez poreskog aspekta koji je nužan. Samim tim je i zahtev neosnovan – objašnjava Martinović.

Drugostepeni sud, objašnjava naš sagovornik, upućuje prvostepeni sud u Subotici da pokuša da utvrdi sve relevantne činjenice na način kako se odvijao ovaj poslovni odnos, ako ga je uopšte bilo.

– Ovakve presude su nužne i bitne da bi se ljudima na teritoriji Srbije objasnilo da je nemoguće trgovati gotovinom i van zakonom ovlašćenih institucija, već da bi sve dalje transakcije trebalo da se odvijaju na zakonom predviđen način i uz kontrolu banaka i nadležnih državnih organa. Nadam se da ponovljeni postupak u Subotici neće dugo trajati, kao i da će konačna odluka biti primer i uzor kako sudovi u Srbiji i regionu treba da tretiraju promet digitalnom imovinom – navodi Martinović.