Od alergija na hranu do intolerancije

Alergijske bolesti su sve učestalije i kreću u najranijem odojčenskom periodu, a najčešće prve alergije su alergije na nutritivne alergene. Alergija na hranu  predstavlja reakciju preosetljivosti, odnosno imunološki mehanizam pokretanja stvaranja  antitela na određene alergene u hrani.  

- Današnji podaci govore o zastupljenosti ove vrste alergije kod oko 8 odsto dece i oko 4 odsto odraslih.  U industrijski razvijenim zemljama je ovaj procenat i veći, a pretpostavlja se da je uzrok tome zagađenje zemljišta, vode i vazduha raznim hemikalijama i zračenjima, koji se onda prenose na biljke i životinje. Takođe, procesu prerade hrana se dodatno obrađuje hemikalijama, što konačno opterećuje naš organizam - kaže dr Mirjana Dukić, klinički alergolog i imunolog Opšte bolnice Subotica.

Od nutritivnih alergena najkompromitovaniji alergeni su proteini kravljeg mleka, odnosno najučestalija nutritivna alergija jeste alergija na proteine kravljeg mleka. Sam naziv može da zavara, te mnogi roditelji misle da je u slučaju ove alergije dovoljno izbaciti kravlje mleko iz upotrebe, što nikako nije slučaj.

- To je upravo velika greška, zato što je dete koje je alergično na proteine kravljeg mleka alergično na proteine svih životinja. Prema tome, nikako ne davati mleko životinjskog porekla, a roditelji treba da konsultuju lekare na koji način da izbegnu unos proteina kravljeg mleka. Sisanje tu ima veliku prednost jer na taj način može da se kontroliše i kanališe način ispoljavanja i, samim tim, da se izbegne prerani kontakt sa proteinima kravljeg mleka koji mogu da im naprave problem - pojašnjava dr josipa Krajninger Parčetić, specijalista pedijatrije.

Simptomi alergije se javljaju veoma brzo nakon konzumacije određene namirnice i mogu da se ispolje nakon nekoliko minuta do nekoliko sati. Najčešća ispoljavanja alergije kreću se od kožnih, kao što je pojava ekcema tj. alergijskog dermatitisa, crvenilo, svrab kože, otok do pojave bolova u stomaku, prolivaste stolice, a u ozbijnijim slučajevim može doći i do gušenja. Izuzetno su retke životno ugrožavajuće situacije kada se javlja pad pritiska, otok grla, gušenje i smrtni ishod.

Velika je paleta nutritivnih alergena na koje deca mogu da reaguju. Sem proteina kravljeg mleka, učestale su i alergije na jaja, kikiriki, jagode, ribu, koštunjavi plodove, školjke,  ribu, pšenično brašno, susam, itd. Ipak, najgora i najteža i najčešće ispoljavana je alergija na proteine kravljeg mleka.

- Prva alergijska reakcija koja se javlja u ranom detinjstvu je alergija na mleko, potom jaja i kikiriki. Srećom, kod većine se ove alergije smiruju i prestaju u kasnijem životu. Na određene namirnice kao što su školjke, ribe, susam, i određeni začini generalno, one  se  mogu održavati tokom celog života - objašnjava dr Dukić

Nutritivne alergije najčešće prolaze negde do dve godine, međutim neki ljudi zadrže celog života neku vrstu intolerancije prema proteinima mleka životinjskog porekla. Kada je ova alergija u pitanju, valja povesti računa i o uvođenju mesa u ishranu.

- Ako je dete alergično na proteine kravljeg mleka, automatski mu smetaju i određena mesa koja ne može da unosi. Takođe, postoje unakrsne reakcije između soje i proteina kravljeg mleka, te zato mora da se izbegava soja, to je izuzetno bitno. Majke koje doje stvarno lepo mogu da iznesu celi taj problem, tu smo mi da pomognemo, tu su dečji gastroenterohepatolozi koji takođe mogu da doprinesu, naročito kod dece koja imaju jaka i teška ispoljavanja - naglašava dr Parčetić.

Kada je u pitanju dijagnostika, najčešće se postavlja dobro uzetom anamnezom, odnosno podacima dobijenim od pacijenta ili rodbine o vrsti i vremenu uzimanja namirnica, a tu su i razni dijagnostički testovi koji preciznije mogu da utvrde postojanje alergije na određenu namirnicu.

- Preporučuje se i vođenje dnevnika ishrane gde se tačno upisuju vrste i vreme uzimanja namirnica kao i početak simptoma da bi anamneza bila što preciznija. Takođe se sprovode i dijagnostički testovi na pacijentu u vidu kožnih testova sa alergenima hrane ili laboratorijskih testova koji dokazuju postojanje  antitela na hranu. Najtačniji testovi koji dokazuju postojanje alergije na tačno određenu  hranu su duplo slepi testovi provokacije hranom i sprovode se samo u specijalizovanim klinikama - pojašnjava dr Dukić.

Terapija nutritivne alergije, u slučaju da se zna o kojoj se namirnici radi, je dijeta, odnosno izbegavanja navedene namirnice ili cele njene grupe, na primer mleko i mlečni proizvodi, sve vrste riba.

- U detinjstvu je potrebno čekati  najmanje šest meseci kod ponovnog pokušaja uvođenja namirnica. U ranom detinjstvu neophodno je za to vreme obezbediti adekvatnu zamenu za mleko, kao što su hidrolizat mleka, pirinčano mleko, heljdino mleko - navodi dr Dukić.

Takođe se, u slučaju održavanja alergijskih reakcija ili kod jačih reakcija, daju antialergijski lekovi ili enzimi koji su deficitarni kod određene osobe.

- Kao antialergijski lekovi najčešće se daju antihistaminici, kortikosteroidi, stabilizatori mastocita, anti LTR, a kao terapija mogu da se dodaju i enzimi koji nedostaju, kao na primer laktaza, DAO u vidu sirupa, tableta ili injekcija - navodi dr Dukić i dodaje da je, takođe, bilo pokušaja lečenja sa stalnim izlaganjem malim količinama hrane koja izaziva alergijsku reakciju - Ali je to uspelo samo kod manjeg broja obolelih koji su imali blaže reakcije. Kod većine je zbog jačine reakcije to bilo nemoguće, čak i životno ugrožavajuće. Zbog toga se  samo u specijalizovanim  klinikama sprovode specijalni protokoli hiposenzibilizacije izdvojenim alergenima hrane sa ograničenim efektom.

Učestalo je i mešanje pojmova alergije na hranu i intolerancije na hranu, te je bitno znati razgraničiti to dvoje.

- U slučaju intolerancije radi se o neimunološkom mehanizmu reakcije, odnosno o nemogućnosti obrade hrane zbog nedostatka enzima, kao što je slučaj kod intolerancija laktoze, fruktoze, histamina, urođenog metaboličkog poremećaja, npr. fenilketonurija - pojašnjava dr Dukić.

Na primer, glutenska enteropatija, osetljivost na gluten, može se ispoljiti u kasnijem detinjstvu, ne nužno u odojčenskom periodu. Ako se utvrdi da dete ima ovu osetljivost, gluten treba trajno eliminisati iz ishrane.

- U slučaju sumnje na glutensku enteropatiju, eliminaciona dijeta, koja uključuje izbacivanje proteina kravljeg mleka i glutena, obično daje brze rezultate. Ako se potvrdi osetljivost na gluten, osoba treba da ga izbegava do kraja života - savetuje dr Parčetić.

Kada su u pitanju saveti za uvođenje hrane kod odojčadi, bitno je znati kada se uvodi koja namirnica u ishranu. Uvođenje hrane kod odojčadi počinje između 4. i 6. meseca. Prvo se uvode bezglutenske žitarice, a zatim gluten, meso, povrće i voće. Saveti pedijatra su da se nova hrana uvodi postepeno, sa razmakom od tri dana, kako bi se pratile reakcije deteta.

- Na primer, počnite sa pirinčanom kašom u 11 sati pre podne, u malim količinama, 2-3 kašičice. Reakcije poput osipa, dijareje ili nelagodnosti mogu se pojaviti odmah ili sa zakašnjenjem. Ako se pojavi reakcija, pauzirajte namirnicu na 7 do 14 dana i ponovo je probajte. Ako se reakcija ponovi, ponovo odložite unos i obratite se pedijatru nakon trećeg pokušaja. Preporučuje se postepeno uvođenje namirnica: prvo žitarice, zatim povrće, pa voće. Važno je pratiti savete Evropske asocijacije pedijatrijskih gastroenterologa i nutricionista koji preporučuju rano uvođenje alergena, kao što je kikiriki u vidu putera. Hranu treba uvoditi polako, a reakcije deteta pažljivo pratiti. Najbolje je da se nova hrana daje ranije tokom dana, kako biste imali dovoljno vremena da ispratite eventualne reakcije. Izuzetno je bitna saradnja pedijatra i majke, odnosno roditelja deteta, kako bi to dete moglo što zdravije da odrasta i da se razvija, a nama je naravno cilj da nam deca budu zdrava u svakom pogledu - zaključuje dr Parčetić.