Od kombija do kampera - putem koji vodi preko Turske
U vreme kada većina ljudi teži luksuznim hotelima sa bazenima i privatnim plažama, "all inclusive" ponudama i bajkovitim odmaralištima, Danilo Vučković sanja drugačiji san - da na četiri točka ima sve neophodno da sa svojom porodicom odsedne na bilo kom mestu koje mu se u trenutku dopadne.
- To je jedna ljubav, način života. Verujem da se to ne sviđa svima, da je nekima i odbojno, ali meni se taj način života dopada, da kampujemo u prirodi, da se zaustavimo gde god nam se dopadne, da naš smeštaj bude tamo gde mi poželimo. Cilj je da kombi koji je star 38 godina pretvorim kamper, kućicu u kojoj se može živeti. Deo na krovu, koji je nadograđen u Turskoj je zapravo krevet, koji se podiže, tako da donji, fiksni deo bude slobodan za prolaz i boravak, dok gore ostaje prostor za spavanje. Sada je na redu kuhinja, poručio sam iz Kine, stigla je, još treba da ugradim. To je polovna kuhinja, ali je u odličnom stanju. Nakon toga, biću još jedan korak bliže cilju - objašnjava Danilo.
Budući da je auto za današnje standarde poprilično star, on ne ispunjava neke od savremenih zahteva na koje smo gotovo i navikli, ali kako Danilo kaže, većina se da nadomestiti.
- Iako je star, tražio sam kombi sa opremom koja je u vreme kada je proizveden bila luksuzna -servo volan, recimo. Zatim, pogon auta je 4x4, njime možemo stići i na neke teško pristupačne destinacije na koje modernijim automobilima možda ne bismo mogli. To je auto i za brdo, i za planinu, i za dolinu, za sve uslove. Zima nije problem, jer postoji univerzalni sistem grejanja, koji koristim, i uz pomoć koga se u kombiju postiže odogovarajuća temperatura tokom noći. Najveći problem je klima, jer tu još ne postoji nikakvo rešenje, a na ovakvim temperaturama voziti duže relacije, bez klime, sa decom, prosto je nemoguće, tako da je to jedan od glavnih problema.
Nadogradnja koju je želeo da ugradi na svoj kombi u našoj zemlji se ne radi, ali ni u Evropi nema mnogo servisera, tako da je izbor pao na Tursku. Ovo putovanje pratili su i neki problemi, pre svega zbog toplote, ali su pozitvni utisci ipak jači.
- Ovo je bila jedna zaista neverovatna avantura. Sa mnom je išao još jedan ljubitelj ovakvog načina života, Radovan. Krenuli smo na ovo putovanje entuzijastično, poneli smo i bicikle, danima pravili planove šta ćemo da obiđemo. Ali onda se u Bugarskoj, pred granicu sa Turskom desio kvar. Nismo znali šta je problem, samo smo videli da neprestano ide ulje, auto je više trošio ulja nego goriva. Tek kada smo došli u Tursku, u taj servis gde su radili krov, tokom njihovih pauza mi smo pregledali kombi, kako bismo utvrdili šta je kvar. Sve vreme imali smo podršku ljudi koji su radili prepravku, zvali su poznanike da nam pomognu, upućivali nas gde možemo šta da kupimo. Taklo da smo vreme koje smo planirali da provedemo u tursitičkim obilascima, proveli popravljajući kombi. Ipak, trenutak kada smo kombijem prešli preko mosta koji spaja Evropu i Aziju, to je jedan neponovljiv osećaj, taj pogled na Istanbul, zaista je bilo fascinantno. Ostaje žal što nismo mogli dovoljno da uživamo zbog tog kvara.
Kada su u pitanju planovi za budućnost, Danilo kaže da je jedan od veliki planova putovanje do Maroka, za šta je neophodno obezbediti sredstva, ali u međuvremenu su u planu porodična putovanja i bliže destinacije.
- Moje starije dete je prvi put bilo na kampovanju sa nekih 5 ili 6 meseci. Sada imam dvoje dece, i planiramo da u spetembru idemo na more, kada će sin imati 3 meseca. Želim da ih od malih nogu naučim da zavole priorodu, kampovanje, u čemu mi pomaže i žena Anita. Taj boravak u kampovima, okupljanje oko vatre, muzika, druženje, deca u pesku, igraju, uživajtu, to je jedan mir, sloboda, nešto što čovek mora da doživi i oseti. I za decu je to radost, da ne sede pred ekranima, već da aktivno doživljavaju svet oko sebe. Kad su u pitanju neki veći planovi, tu je put u Maroko, što je ozbiljan poduhvat, pre svega u finansijskom smislu.
