Od početka grejne sezone 106 intervencija na gašenju požara

Od početka grejne sezone do danas bilo je ukupno 26 intervencija zbog samozapaljenja dimnjaka, od čega su četiri bile proteklog vikenda. Ove godine je bilo 10 više takvih intervencija u odnosu na prethodnu grejnu sezonu za isti vremenski period, dakle od 1. oktobra do danas. 

- Tu se vidi izvesno povećanje, ali o tome se ne može govoriti kao o nekom trendu, jer to sve zavisi od temperatura koje vladaju napolju, što su niže temperature i što je taj period duži verovatnoća da će doći do nekog požara je veća jer ljudi intenzivnije lože, pritom ne lože se samo ogrevni materijali kao što su drvo ili ugalj nego i guma, plastika. Sem toga, ako se desio požar na dimnjaku, kad se požar završi u toj vertikali to je idealan scenario, dok, recimo, imate situacije da se taj požar proširi i najčešće se proširi u tavanskom delu gde je taj spoj tavanice i dimnjaka. Sam taj požar u tavanicama je podmukao, ne primećuje se odmah nego se on, zbog nedostatka kiseonika, lagano širi i tu može proći dan-dva do samog sagorevanja, do gorenja u tom dimnjaku, i kasnije, kada dođe do pucanja same tavanice i uvlačenja kiseonika, vazduha, onda dođe do razbuktavanja. Kad se požar već nađe u tavanici, vi da biste ugasili taj požar, morate da uđete na tavanicu, jer može doći do proširenja tog požara iz dimnjaka na krovnu konstrukciju, na krov, tako da vi u toj situaciji možete u toku zimskog perioda, kada se svi zavlače u kuće, ostati bez krova na glavom, doslovno rečeno - objašnjava komandant VSB Subotica, Goran Ljubisavljević.

Razlog nastanka požara je često ljudski faktor, odnosno nepažnja, nemar ili neodržavanje uređaja i instalacija, stoga se građanima savetuje da  uklone sve potencijalne uzroke koji mogu dovesti do požara na objektima tokom zimskog perioda, ali i da pre početka grejne sezone očiste dimnjake ukoliko ih imaju i urade sva neophodna održavanja ostalih grejnih tela koja će koristiti tokom grejne sezone.

- Pre svega ljudi koji imaju dimnjak, pre grejne sezone treba da pozovu dimnjačare da dođu da pregledaju dimnjak, čitavu vertiaklu, jer problem često nije samo taj sloj gareži koji se nalepi na dimnjak, nego, recimo, može doći do neke konstruktivne greške u dimnjaku i neophodno je da oni pregledaju taj dimnjak, da ga očiste, i da spremni krenu u tu neku sezonu loženja. U zavisnosti od toga koji ogrev koriste, nekada je potrebno i više puta u toku grejne sezone pregledati i očistiti dimnjak - napominje Ljubisavljević.

Posledično, odlaganje pepela može predstavljati problem ukoliko se ispravno ne odlaže, te se savetuje da se, pre odlaganja u kontejnere, pepeo smesti u metalne kante sa poklopcem, za slučaj da u pepelu još ima žara koji bi, ukoliko se pepeo odmah odloži u kontejner, mogao izazvati požar u samom kontejneru.

- Česte su takve situacije, a pogotovo su osetljivi plastični kontejneri. Obratiti pažnju da se pepeo odloži u metalne kante i da se preklopi da ne može vetar da izduva taj pepeo i žar koji se može naći unutra do neke gorive materije. Pored kontejnera može da se nalazi putnički automobil što može dovesti do neke veće štete, to su česte situacije - upozorava Ljubisavljević.

Tokom grejne sezone treba da se obrati pažnja i na peći na čvrsta goriva u stambenim objektima, kotlarnice gde se nalaze peći za centralno grejanje (pogotovo ukoliko korisnici nemaju UPS sistem), kao i električna grejna tela. Posebno treba obratiti pažnju da se u blizini ložišta centralnog grejanja ne odlažu zapaljivi materijali. Građanima koji upotrebljavaju električna grejna tela savetuje se da obrate pažnju na stanje elektroinstalacija, da upotrebljavaju kvalitetne produžne kablove i da održavaju grejalice u ispravnom stanju.   

- Sem toga, ne ostavljati malu decu bez nadzora u prostoriji gde se nalazi šporet, peći koje imaju ložište na čvrsto gorivo ili električne grejalice. Najosetljiviji period je kad ljudi napuste objekat i ostave peć ili nešto uključeno ili u toku noći, kada uključe peć tako da izdrži do ujutru da bude toplo, e onda može doći do tih osetljivijih situacija i do teških posledica po tom pitanju - naglašava Ljubisavljević.

Sada je aktuelan trend korišćenja inverter klima za zagrevanje, a u toku ove grejne sezone nije bio nijedan požar čiji bi izazivač bio klima uređaj, dok je takvih požara bilo leti.

- Imali smo požare na klima uređajima letos kada su služili za rashlađivanje, mislim da je bilo šest klima uređaja, spoljašnjih, koji su se zapalili u toku tog letnjeg perioda što indicira da se i inverter klima može naći kao uzročnik požara, tako da moramo održavati te uređaje ispravnim od strane nekih ovlašćenih majstora i servisera - napominje Ljubisavljević.

Do sada nije bilo slučajeva požara izazvanih gasnim kotlovima, odnosno, grejanjem putem gasa.

- Raduje me što dolazi do gasifikacije samog grada i okolnih naselja, a istini za volju, mi nismo imali problema vezanih za gasne kotlove i za grejanje putem gasa. Ja se u mojoj karijeri dugoj 30 i kusur godina ne sećam da smo imali problema sa gasnim kotlovima po pitanju grejanja - kaže Ljubisavljević.

Iz vatrogasno-spasilačkog bataljona kažu da dobiju veliki broj dojava zahvaljujući građanima koji su primetili požar kod komšije ili negde usput, te ovim putem apeluju na naše sugrađane da, ukoliko primete požar ili sumnjaju da je došlo do požara, nazovu broj vatrogasno-spasilačke jedinice 193 i slede savete vatrogasca–spasioca koji radi u operativnom centru, a jedinica vatrogasno-spasilačkog bataljona će izaći na mesto događaja.