Od Rusije do Subotice - ​​​​"Subotica ima svoju dušu"

Jelisaveta i Ilija su mladi bračni par koji u Subotici živi tačno godinu dana. Na Balkan su stigli u aprilu 2022. godine, a pre Subotice su živeli u Herceg Novom dve godine. Kako kažu, odabrali su Balkan jer je to njima vrlo bliska kultura. A kako je došlo do toga da zamene tihi maestral i plavi horizont primorja Crne Gore za severac i nepregledne ravnice Vojvodine priča ovaj simpatični par sa osmehom.

- U Crnoj Gori je teže dobiti dokumenta i pasoš, a pored toga turistička sezona u Crnoj Gori je nama lično teško padala, celo leto buka, glasna muzika, to jednostavno nije bilo za nas. Kad smo došli u Srbiju, bili smo u Beogradu, u Novom Sadu, tražili smo mesto za život, da kupimo neki stan. U Crnoj Gori su stanovi skuplji, pa je i to bio dodatni minus. Krajem 2023. godine došli smo u Suboticu, samo da upoznamo grad, i to je bila ljubav na prvi pogled - priča Ilija, dok se Jelisaveta nadovezuje - Bio je mesec novembar, jesen, i Subotica je bila prelepa, sa žutim jesenjim lišćem, lepim bojama, delovala je nekako romantično. Ilija zaključuje - A tu je i interesantna evropska arhitektura, tako da smo u toj prvoj sedmici, kada smo došli samo da posetimo grad, već kupili stan. 

Ovaj mladi bračni par Rusa je iz Sibira, iz velikog grada Novosibirska, ali su oboje odrasli u malim gradovima te ne čudi njihova težnja za mirnijim životom.

- U Rusiji smo živeli u velikom gradu, otprilike 1,5 do 2 miliona stanovnika, ali za nas je Subotica po našoj meri, nema mana. Subotica je lepa u svakom periodu godine. Leti volimo da odemo na Palić i da obilazimo okolinu, lepa je i u jesen, a zimi je najlepše u centru grada, kada je Winterfest, tako nešto nemamo u Rusiji - objašnjava Jelisaveta, a Ilija nastavlja - U Subotici možeš dobiti sve što ti treba, a za godinu dana koliko smo ovde, upoznali smo mnogo dobrih ljudi i možemo reći da je to jedna velika prednost Subotice - ljudi. Za nas je život u Subotici dobar, imamo sve što nam treba, imamo i prijatelje, komšije. Marko i Julijana, naše starije kommšije, su veoma dobri, često se posećujemo, a kada odemo kod njih u goste pijemo kafu i rakiju (smeh), oni nam često donose i neke kolače i poklone, uživamo u komunikaciji sa njima. I generalno se može reći da su ljudi ovde prijateljski nastrojeni, nismo imali nijedno negativno iskustvo. 

S obzirom na to da oboje rade od kuće u IT sektoru za rusku firmu, nisu imali puno prilika da u praksi koriste jezik. Dok su živeli u Crnoj Gori išli su na časove srpskog jezika, a i spontano su usvajali srpski jezik živeći u sredini gde se on govori, tako da oboje mogu da održe komunikaciju na srpskom. Ilija je u Crnoj Gori išao u auto školu i položio vozački.

- A ovde u Subotici od oktobra idemo u Društvo srpsko-ruskog prijateljstva "Aleksandar Nevski", oni drže časove srpskog jezika za Ruse, tako da idemo redovno i na časove srpskog ovde. Kada smo prvi put bili tamo, u martu, bilo je lepo druženje, pili smo rakiju (smeh). Tu dolaze i Rusi koji su još ranije došli ovde. Tada smo kupili knjigu o ruskoj emigraciji u Suboticu između dva svetska rata kada je bila velika emigracija Rusa i, evo, sada je ponovo tako - priča Ilija.

Od onog što im se u Subotici najviše dopada izdvajaju kulturu, arhitekturu, ljude, miran život i puno zelenila i kažu da "Subotica ima svoju dušu".

- Znamo da mnogi Rusi u Srbiji umeju da se ponašaju bahato, da ne uče jezik, i da idu samo kod ruskih majstora, ali većina Rusa su dobri ljudi koji su Srbima veoma zahvalni na njihovoj dobroti. Zaista cenimo ljubaznost i otvorenost Srba. Rusi su veoma zatvoreni ljudi i za nas je bio šok da možete biti tako dobri prijatelji sa svojim komšijama. Naše komšije, Marko i Julijana, su neverovatni ljudi, uvek nam pomažu. U Rusiji nije tradicija da se komšije znaju i pozdravljaju. Ovde su mnogi Rusi zatvoreni jer ne znaju jezik dobro i ne osećaju se komforno da pričaju pa zbog toga mogu delovati još distanciraniji nego što jesu. Ne mora značiti da imaju neki negativan stav prema Srbima, prosto imaju problem sa komunikacijom - kažu Ilija i Jelisaveta.

Kada porede život u Srbiji sa njihovim pređašnjim životom u Rusiji, razlike postoje, ali u njihovom slučaju, te razlike ipak nekako idu više u prilog Srbiji.

- U Rusiji je bolja usluga, ali u Srbiji je nekako sve više po meri čoveka, i za onog ko pruža neku uslugu i za onog kome ta usluga treba, dok u Rusiji radnik ima manje prava. Dobra usluga je nauštrb radnika, i ljudi su često neljubazni, ali kao kupcima ili klijentima, to im se prašta. U Srbiji volimo klimu, za ljude iz Sibira februar u Srbiji je kao leto. Sada u januaru je bilo divno, inje po granama, malo snega, to je idealno, da snega bude dan-dva, to je sasvim dovoljno. U Rusiji odakle smo mi, snega ima od oktobra do aprila, a to je teže - objašnjavaju Ilija i Jelisaveta.

Ovaj par se trudi da što bolje upozna srpsku kulturu, kako kroz praktikovanje običaja koji su karakteristični za naše podneblje, tako kroz čitanje knjiga, slušanje muzike, gledanje filmova.

- Želimo da bolje razumemo srpsku kulturu i istoriju i, uopšte, kontekst života ovde, tako da smo počeli od fimova. Naš omiljeni film je "Život je čudo", njega smo gledali tri puta, zatim "Lepota poroka", "Tito i ja", "Čudo neviđeno", zatim "Lepa sela lepo gore", težak je film, ali jako dobar - objašnjava Jelisaveta koje su filmove na srpskom upoznali, a Ilija se nadovezuje da ispriča kakvu muziku slušaju - Od muzike slušamo i staru i novu muziku, ja više volim jugoslovensku rok muziku, Bijelo dugme, Kerber, Đavole, Idole, Bajagu, Gorana Bregovića, Zdravka Čolića, dok Jelisaveta više sluša pop i narodnu muziku, Sinana Sakića, Lepu Brenu, Sašu Matića, mada voli i Bijelo dugme, Zdravka Čolića. Čak smo kupili i gramofon i neke ploče da i tako slušamo muziku. A ove godine smo čitali i knjigu Ive Andrića "Na Drini ćuprija", prevod na ruski.

Kada su običaji u pitanju, kažu da je za njih novina bio način na koji Srbi proslavljaju Badnji dan i Božić i da im se to toliko svidelo da su i oni počeli da ih obeležavaju na isti način.

-  Slavimo Badnji dan na srpski način, ove godine sam prvi put ispekla pogaču, a prošle godine sam pravila priganice. U Rusiji je izgubljena tradicija slavljenja Božića zbog perioda komunizma, malo je porodica koje slave Božić. Generalno, trudimo se da postanemo deo Srbije i Subotice. Za nas je interesantan veliki broj kultura i naroda u Subotici, u Vojvodini, a znamo i neke ruske porodice čija deca idu u srpsko-mađarsku školu i deca im već pričaju i srpski i mađarski i mislim da je to baš lepo - priča Jelisaveta.

Jelisaveta kaže da njoj više nedostaje život u Rusiji nego Iliji, ali samo zbog porodice, a kada bi se i oni preselili ovde, njen život u Srbiji bi bio potpun. Ipak, na pitanje da li se vide u Subotici u budućnosti ili ipak žele da se vrate u Rusiju, njihov odgovor je kategorično "ne". Kažu da je sada u Rusiji jako teška atmosfera koja "guši", i u medijima i u društvu, i da je teško komunicirati sa ljudima na svakodnevnom nivou. 

- Ne, ne želimo da se vraćamo, želimo da ostanemo tu zato što puno volimo Suboticu i Srbiju, ovde smo sredili život, kupili stan, ovo je naš život sada. Nedostaje mi moja porodica, mama, tata i sestra, oni su tamo ostali, a Ilijini roditelji nas posećuju svake godine. Kada bi i moji roditelji bili ovde, onda ne bi bilo nikakvih problema - kaže Jelisaveta, a Ilija dodaje - Ja nisam bio u Rusiji već tri godine i to mi ne predstavlja problem, za mene je to sada normalno. Subotica je postala naš novi dom i zaista se nadamo da ćemo ovde živeti dug i srećan život.