Od Rusije do Subotice - "Život je slučaj, a u mom slučaju to je bio srećan slučaj"

Put do Subotice Sergeja Pirvagidova bio je dug, s obzirom na to da njegov stariji sin živi u Nišu i da je taj grad bio njegov prvi susret sa Srbijom. Doći od juga Srbije do njenog najsevernijeg grada je, u Sergejevom slučaju, kako i sam kaže, bio "srećan slučaj". Za Sergeja se može reći da je svetski putnik, a do sada je posetio 74 države. 

- Prvi put smo u Srbiju došli u Niš, na dva-tri dana, samo da upoznamo novu državu, i moj prvi osećaj o Srbiji je bio da mi je to nešto nepoznato. Putovao sam celim svetom, a za Srbiju, i Balkan uopšte, uvek sam govorio "možda nekad kasnije", ali mislim da je trebalo da bude ranije, iskreno. Te godine smo napravili veliko putovanje kroz celu Evropu, i nakon toga je trebalo doneti odluku gde želimo da živimo. Prva ideja je bila Crna Gora, ali znate kako, život je slučaj, a u mom slučaju to je bio srećan slučaj (smeh). Negde krajem 2022. godine vratili smo se u Srbiju i živeli smo u Nišu neka tri meseca, i već tada sam se zaljubio u Srbiju. Do Subotice smo došli slučajno, na preporuku poznanice Ruskinje, koja živi u Novom Sadu, i to je bila ljubav na prvi pogled, rešili smo da živimo ovde - otpočinje svoju priču Sergej i dodaje da se u Subotici oseća kao u rodnom gradu.

U Subotici imam neki sličan osećaj, kao da sam kod kuće. Ne volim velike gradove. U Rusiji sam živeo na jugu, na Kavkazu, u gradu Jesentuki, to je poznat banjski grad, ali, takođe, mali grad sa oko 100 hiljada stanovnika, koji, pritom, ima dosta građevina koje su građene krajem 19. veka i arhitektura je lepa, ima dosta zelenila, baš kao Subotica. 

Sergej i njegova supruga imaju četvoro dece, stariji sin živi u Nišu, starija ćerka je u Moskvi, studira psihologiju na univerzitetu, a u Subotici žive sa mlađim sinom i ćerkom. Nakon što je u Rusiji radio u Telekomu dugi niz godina i ispratio celi razvoj te firme, Sergej priča da je poželeo drugačiji stil života, sa više slobode, a manje stresa, i više vremena za porodicu. 

Za mene je imati slobodu važan razlog da nešto promenim, sloboda da radim to što želim, a ne što moram.

- Kad smo krenuli da živimo u Srbiji, razmišljali smo šta bismo to mogli raditi tu i odlučili smo se na ovu seriju kiselih proizvoda koja je baš popularna u Rusiji, a u Srbiji nije bilo ništa slično. S druge strane, ove proizvode ne možeš da praviš ako nisi profesionalac, ima tu dosta "malih tajni velikih majstora", a kako se porodica moje žene već 30 godina bavi ovim, lakše je bilo znati odakle da kreneš. U ovom trenutku najviše naših kupaca su Rusi, a naše proizvode prodajemo i u Novom Sadu i Beogradu, sarađujemo sa nekim ljudima koji prodaju ove proizvode Rusima, a sada smo krenuli prodaju i za Srbiju.

Nakon toga je "samo" trebalo naći kuću koja bi mogla postati dom za Sergeja i njegovu porodicu i u kojoj bi mogli da pokrenu svoj mali biznis.

- Tražili smo da kupimo kuću i da tu napravimo proizvodnju. Primetio sam da je to neki srpski stil, da imate neki posao kod kuće. Tako je isto bilo u Rusiji pre nekih 20-30 godina i mislim da je to bolje ako želiš neki miran život. Tako da smo na kraju kupili kuću u Subotici i deo opremili za proizvodnju, po svim standardima i pravilima, i sada tamo pravimo naše proizvode - kaže Sergej.

Sergej kaže da ovde vidi veliku perspektivu i veruje u proizvode koje prave, samo kaže "trebaće dosta dosta rada".

-  Najsličniji proizvod našim proizvodima ovde je zimnica, i obično ljudi na pijaci prodaju ono što sami prave i nisu otvoreni da prodaju proizvode koje prave drugi ljudi, ne vide u tome neku opciju. 

Do toga da plasiram naše proizvode na buvljaku sam došao tako što sam na licu mesta razgovarao sa ljudima koji tamo imaju svoje tezge i pitao za saradnju. Za sada ne mogu reći da je ovo biznis, još smo u početnoj fazi, ovo je samo proba, tražim i dalje neki pravi put do potrošača.

Za sada se naši proizvodi mogu kupiti samo na buvljaku. Zaključak nakon dosadašnjih pokušaja jeste da je najbolje imati svoju sopstvenu tezgu, isto mislim da je i u Rusiji, da je najbolje da kupcu ponudiš proizvod i kažeš "probaj", jer tek kada probaš, kupićeš - zaključuje Sergej.

Sergej i njegova porodica su zadovoljni svojim životom u Subotici, i kažu da, za razliku od procedura u Rusiji, u Srbiji su sve potrebno za upis sina u školu završili brzo. S druge strane, trebalo im je vremena da se priviknu na neke stvari, koje u našoj zemlji funcionišu drugačije.

- Sve je odrađeno bez problema, priložili smo samo par dokumenata i sve je bilo brzo završeno, dok je, na primer, u Rusiji samo dve nedelje pre toga usvojen novi zakon da dete imigranta ne može biti upisano u školu ako ne zna ruski jezik, što je, po mom mišljenju, besmislica. Na ovaj način samo se odsecaju imigranti iz društva i dete gubi šansu da se socijalizuje i nauči jezik. Jako smo zadovoljni i učiteljicom kod koje naš sin ide u odeljenje, to je, da se tako izrazim, "Bogom dana učiteljica". Naš sin sada jako dobro priča srpski, on provodi svaki dan u okruženju u kom se govori srpski, a za decu to svakako ide lakše, dok je za nas malo starije malo teže, znam da pravim dosta grešaka, ali u suštini mogu da razumem ljude i da ispričam skoro sve što želim. Jedna od razlika između Srbije i Rusije su smene u školi, ovde se smene menjaju svaki mesec, dok u Rusiji samo jedanput godišnje, a nekada ni to. Eto, to je nešto što malo otežava našu porodičnu organizaciju, jer ja još imam i malu ćerku, koja ide u vrtić i uvek je prva smena, pa se nekad pola dana provede u razvoženju dece u školu i vrtić - priča Sergej.

Od ostalih razlika koje manje idu u prilog Srbiji izdvaja kvalitet usluge i dostupnost raznovrsnih proizvoda na tržištu u Srbiji.

-Na primer, u Rusiji ako na šalteru niste odmah usluženi, ako vas službenica ignoriše dok priča na telefon sa drugaricom, to će trajati 30 sekundi i neko ko stoji u redu će se odmah žaliti, zvati direktora filijale i sl. Dok je u Srbiji drugačija situacija, deset ljudi čeka u redu, a službenica pije kafu i oni čekaju, sve je u redu, ne bune se. (smeh) Za mene lično ni to nije toliko negativno, ja sam video dosta, a imam dosta i godina, rođen sam u Sovjetskom Savezu, i kada se on raspao imao sam 15 godina, i video sam ovaj period od 90-ih godina kada je bio neki tranzitni period, ali za neke mlađe Ruse, ovo je šokantnije. Mladim Rusima je takođe šok što ne mogu sve da kupe ovde, dok su u Rusiji to mogli - iskreno priča on o razlikama između naših zemalja.

Što se tiče Sergejevog doživljaja Subotice sada u odnosu na pre dve godine, on kaže da se ništa nije promenilo i da i dalje "zaljubljenim očima gleda u Suboticu" i kaže da su ljudi ono najbolje što Srbija ima. 

- Poznajem ljude koji žive već deset godina u Srbiji i dele moje mišljenje.

Ovde mi se najviše sviđaju ljudi, to je najbolje što Srbija ima, u poređenju sa Rusijom i drugim državama, a putovao sam dosta. Znači samo ljudi, ljudi, ljudi - naglašava Sergej.

Dodaje da zna da mnogo ljudi ovde u Srbiji nije zadovoljno nečim: - Ali kada se uporedi sa nekim drugim državama u raznim aspektima, znate, mislim da ljudi nisu videli šta sve ima u svetu, i razumem da nema države koja ima sve dobro, a ništa loše. U svakom slučaju, to je neka ravnoteža.

Kada je u pitanju društveni život, Sergej i zbog posla ima priliku da komunicira na srpskom i upoznaje ljude, a tu je i ribolov kao hobi koji može da iznedri neka nova poznanstva.

- Mnogo ljudi srećem u nekim svakodnevnim situacijama, zatim, ja sam ribolovac, tako da sa još jednim čovekom komunicram u vezi sa tim. Imamo dobre odnose sa Srbima komšijama. Pre nego što sam kupio kuću iznajmljivali smo stan, tamo mi je komšija bio jedan vodoinstalater, s njim se i sada družim, on mi je uradio dosta vodoinstalaterskih radova u kući.

Sergej vidi svoju budućnost u Subotici, međutim, kaže da nemaju svi Rusi u Srbiji takav stav i da je ta razlika u shvatanju očekivana s obzirom na veliki broj Rusa koji su došli ovde iz raznih krajeva Rusije, i da se svi oni između sebe razlikuju, i po životnim okolnostima, uverenjima, očekivanjima.

Treba shvatiti da su Rusi različiti. Srba ima 6 miliona i različiti su, a u Rusiji ima 140 miliona Rusa i to raznih nacionalnosti i religija, baš različitih ljudi. Međutim, čoveku je lakše da shvata stvari u opštim kategorijama, da posmatra sve Ruse kao jednu kategoriju, a ja mislim da su to sve različiti Rusi.

- Neki Rusi žele samo da dobiju državljanstvo Srbije i posle toga da odu u Evropu. Kad se završi ovaj rat između Rusije i Ukrajine, mislim da će se nekih 20-30 posto Rusa vratiti u Rusiju. Ali isto znam da ima dosta Rusa koji su kao ja, baš zadovoljni životom ovde u Srbiji i da bi želeli da ostanu u Srbiji. Tako da se razlikuju pogledi na budućnost među Rusima u Srbiji. Ono u šta sam siguran jeste da ja definitivno želim da ostanem ovde. Ja lično vidim neki progres za ove dve godine koliko živim ovde i vidim da i neki drugi Rusi ovde prave neki progres, da pokreću biznise, od velikih kompanija kao Yandex taxi koji ima sada u Beogradu, Nišu, nisam siguran za Novi Sad, do nekih manjih, tako da mnogi Rusi imaju razloga da ostanu ovde.