Od srpskog opanka do narodne nošnje Sekelja - Etnopolis, mesto susreta različitih tradicija
Zahvaljujući Interetno festivalu, koji je i ove godine svet doveo u Suboticu, centar grada transformisao se u etnografski muzej. Na nedavno završenom vašaru rukotvorina predstavljeni su tradicionalni proizvodi iz kućne radinosti, gastronomski specijaliteti našeg podneblja, grnčarija, kao i stari, pomalo zaboravljeni, odevni i ukrasni predmeti sa etno motivima iz naše, ali i drugih zemalja.
Tako je, između istalog, i ove godine na vašaru u okviru omiljenog letnjeg festivala predstavljen opančarski zanat koji bi, da nema svega nekoliko čuvara tradicije, odavno otišao u zaborav. Lagana seoska obuća koja se nekada nalazila na nogama svih domaćina i domaćica danas se izrađuje za potrebe folklornih igračkih grupa i radi suvenirske prodaje.
- Ja sam treća generacija koja se bavi izradom opanaka. Sve je počelo od mog dede koji je živeo u zajednici sa još 64 člana porodice. Izrađivali su obuću, odnosno tada su se nosili oni klasični opanci - počinje priču Mirko Strugarević iz zanatske radnje "Opanak" u Vrnjačkoj Banji.
Iako klasičan opanak danas retko ko nosi, Strugarević ne odustaje od izrade ovog nacionalnog simbola.
- Osim klasičnog opanka u ponudi imamo kožne mokasine sandale, ali i vunene papuče, patofne, dekorativno krzno, prsluke, kape. Interesovanja ima, kupuju ljudi. Pazare i naši ljudi koji žive i rade u insotranstvu. Pošto su sada na odmoru onda dođu do mog štanda pa uzmu tradicionalne patofne da im preko zime zagreju i noge i dušu - veli Strugarević.
Za svega nekoliko minuta laganog hoda iz centralne Srbije stižemo do Transilvanije gde se upoznajemo sa narodnom nošnjom i tradicijom Sekelja.
- Moja zamisao je bila da na ovom sajmu predstavim etno motive iz svih delova Transilvanije. Lutke su obučene u tradicionalnu nošnju iz Kluža. U pitanju je jedna jedina transilvanijska nošnja koja se nekada ukrašavala tim dijamantskim krugovima. Na brojnim tkaninama sam predstavila tradicionalni vez iz Transilvanije u različitim bojama i brojnim šarama. Tradicija Sekelja je duga, a posetioci festivala se interesuju za moj štand. Zanima ih sve, ali najviše pazare ove keramičke lampe koje su veoma dekorativne, a ukrašene su na način na koji su nekada Sekelji ukrašavali predmete od keramike - ističe Žužana Nađ iz Kluža inače obučena u narodnu nošnju Mađara iz Rumunije.
Heklani i vezeni radovi, umetnine od slame, grnčarija, predmeti od drveta, tradicionalna pića i poslastice koje se mogu pazariti na vašaru u okviru Interetno festivala, kod starijih posetilaca bude sećanja na detinjstvo, dok mlađe uče tradiciji i običajima kako svog, tako i drugih naroda.
