Odeljenje onkologije Opšte bolnice dobitnik nagrade „Pro urbe“

Hvala je mala reč za sve što medicinski radnici svakodnevno čine u borbi za zdravlje naših sugrađana, ali su im se pacijenti, koje predstavlja Udruženje „Jedna uz drugu“, koje okuplja žene koje se bore sa karcinomom dojke, zahvalili predlažući Odeljenje onkologije za veliko gradsko priznanje „Pro urbe“. Od kako se dodeljuju gradska zvanja i priznanja, nagrada „Pro urbe“ prvi put je pripala jednom odeljenju zdravstvene ustanove.

 - Teško rečima mogu da opišem kolika je čast dobiti nagradu „Pro urbe“, koja pripada celom kolektivu. Za sve nas to je veliki podstrek, vetar u leđa da budemo još bolji, savremeniji i snažniji. Moram da naglasim odličnu saradnju našeg kolektiva sa svim odeljenjima Opšte bolnice, bez kojih ne bi mogli da funkcionišemo – ističe dr Dragica Štrbac Čizmarević, načelnica Odeljenja onkologije – Svi mi se vodimo Ruzveltovom mišlju da je „Najbolja nagrada koju život može da ponudi prilika da se vredno radi na nečemu što vredi raditi“. Nje se držimo i od nje ne odstupamo.

Odeljenje onkologije raspolaže sa 30 postelja, Dnevna bolnica onkologije ima devet terapijskih fotelja i dva ležaja, a rade i dve onkološke ambulante. Trenutno rade tri lekara (internisti- onkolozi), jedan lekar opšte medicine na odeljenju, dva lekara na specijalizaciji iz internističke onkologije i dva lekara na specijalizaciji iz interne medicine, kao i 21 medicinska sestra-tehničar, šest medicinskih sestara u Dnevnoj bolnici i dve medicinske sestre u onkološkoj ambulanti. Malo je reći da je priznanje otišlo u prave ruke, koje su uvek ispružene ka pacijentima, dajući im, prvenstveno najstručniju dijagnostiku i najsavremenije terapije, već i podršku da istraju u teškoj i trnovitoj borbi koja je pred njima. Zato je Odeljenje onokologije specifično, jer u njemu rade ljudi velikog srca i posebnog senzibiliteta.

ISTORIJAT Odeljenje onkologije osnovano je pre šest decenija, davne 1964. godine, kada je bilo smešteno u prostorijama paviljona nekadašnjeg Odeljenja za rentgenologiju, podignutog sedam godina ranije. U tom paviljonu je tada postojao Odsek za rentgenološku dijagnostiku i Odsek za radioterapiju bolesnika operisanih od malignih tumora, Služba za rano otkrivanje raka te Služba za statističku obradu podataka obolelih. U analima istorije zdravstva našeg grada upisana je dr Marcela Jagić, radiolog (1945-1965), osnivač Odeljenja za radiološku dijagnostiku i radioterapiju i Dispanzera za onkologiju sa patronažnom službom. U tom periodu počela je primena hemioterapije i razvoj onkologije. Razvojni put nastavili su dr Alfred Lesmajster (1964-1975), dr Marija Taracki (1975-1991), dr Marija Klajn Laslo (1991-1992), dr Marija Takač Kučera (1992-2008), dr Ilona Černetić (2008-2015) i dr Dragica Štrbac Čizmarević, koja je i danas na čelu ovog odeljenja.

 - Onkološka dijagnoza predstvalja veliki stres za obolelu osobu, njenu porodicu i prijatelje i zato prema svakom pacijentu, uz naravno stručno znanje, moramo prići pažljivo, sa posebnom vrstom empatije, razumevanja, komunikacije i mnogo posvećenosti. Od prvog susreta, postavljanja dijagnoze, kroz lečenje, oporavak i rehabilitaciju. Pacijenti često godinama dolaze kod nas, očekuju pomoć i kada nije u pitanju maligna bolest, već psihološki, socijalni i drugi problemi. Osećaju se kao deo velike porodice i da mogu da nam se obrate u svako vreme – dodaje dr Štrbac Čizmarević – Briga za pacijenta nije samo briga za njega, kao pojedinca, nego za celu porodicu koja treba da nastavi da funkcioniše u promenjenim okolnostima. Takođe, tu smo da pomognemo da se pacijent vrati na posao i nastavi svoj društveni život. Za to je potrebno mnogo razgovora, prvi pregled nekada traje i više od sat vremena, a mi smo za njih često lekari, psiholozi, socijalni radnici, ali pre svega prijatelji. Tu smo da ohrabrimo, ali ne tešimo, već svaki postupak i reč prilagodimo osobi.

Po pitanju malignih bolesti, Subotica prati trend cele Srbije i beleži porast oboljevanja od gotovo svih malignih bolesti, među kojima su najčešći rak pluća, dojke, debelog creva, grlića materice i prostate.

 - Ono što je zabrinjavajuće je porast oboljevanja mlađih osoba, od 35 do 50 godina. Razlozi za to su nefavorizujući životni stil, poput stresa, gojaznosti i fizičke neaktivnosti i uticaj životne sredine. Zbog toga često imamo mlade pacijente čiji roditelji dolaze sa njima i verujte, to su najteži i najpotresniji trenuci za sve nas. Teško nam je i da saopštimo to njima i roditeljima, a još teže kada vidimo da pacijent gubi borbu – iskreno će doktorka – Loše vesti, zato, nikada ne saopštavamo, jer čovek i sa tom bolešću mora da nastavi dostojanstven život, da mu se tegobe svedu na mininum, da ako se ne izleči bolest prevedu na hroničnu i da kvalitet života bude na adekvatnom nivou. Inače, pogled na onkologiju se menja. Nekada je bila sinonim za ono najgore, ali zahvaljujući ogromnom napretku u lečenju, inovativnim lekovima i biološkim terapijama ovo postaje i mesto nade jer se sa malignom bolešću može živeti kao sa drugim hroničnim bolestima. Ali, svest našeg naroda je još uvek niska i zato su nam skrining programi dragoceni. Sada imamo za rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva, a trenutno je u toku pilot projekat za rano otkrivanje karcinoma pluća, u koji je uključen i naš centar. Sa druge strane, najveća sreća je kada pacijenta, posle mnogo godina, sretnemo na ulici, da vodi decu ili unučiće.