Odluka o sahranjivanju i grobljima nije monopol, nego primena zakona!

Uoči skupštinske rasprave i usvajanja nove Odluke o sahranjivanju i grobljima, predstavnici privatnih pogrebnih preduzeća „Funero“, „Urna“ i „Korpus“ izneli su tvrdnju da se njome daje monopol Javnom komunalnom preduzeću „Pogrebno“ u ovoj delatnosti. Da li je to tačno i ako nije kako to obrazlažete?

- Nova Odluka sada je u potpunosti usaglašena sa odredbama Zakona o komunalnoj delatnosti iz 2011. godine i u nju su inkorporirani i delovi Zakona o sahranjivanju još iz 1977.  godine. Kada se pominju javna preduzeća, osnovana da obavljaju delatnost od opšteg interesa, često se navodi taj takozvani monopol, ali njega ustanovljava država da bi zaštitila delatnosti od opšteg interesa, na primer kod sahranjivanja ili vodosnabdevanja.  Ako ste vlasnik parcele i imate bunar, ne znači da ste postali gradski vodovod i da možete da snabdevate okolne kuće vodom. Isto tako i kod pogrebne delatnosti, sahranjivanja. Interes je države da takve oblasti uredi i potpuno kontroliše i rad preduzeća i kvalitet obavljanja tih usluga. Dakle, o klasičnom monopolu nema reči, reč je samo o dobro uređenoj delatnosti.

Šta konkretno predstavlja odluka Ustavnog suda i šta se njenom primenom menja u odnosima Javnog komunalnog preduzeća i privatnih pogrebnika?

- Po Zakonu o komunalnim delatnostima iz 1997. i gradskoj odluci donetoj godinu dana kasnije, privatnim preduzećima bilo je moguće poveravanje delatnosti sahranjivanja u Bajmoku, što je „Pogrebno“ radilo putem tri ugovora od po pet godina, ali ne na osnovu dogovora direktora, nego javno objavljenog konkursa uz pružanje dokaza o ispunjavanju uslova i konačnu saglasnost Skupštine grada. Vršilac tako poverene delatnosti imao je pravo da naplaćuje sve usluge bez bilo kakvog ulaganja u groblja i Ustavni sud je na to reagovao.  Po službenoj dužnosti Sud je proverio i ostale odredbe Odluke iz 1998. i tu se našla i tačka po kojoj crkva i verske zajednice direktno zaključuju ugovor sa preduzećem koje odaberu za uređenje i održavanje groblja odnosno obavljanje komunalne delatnosti.  Osnovano se postavilo pitanje – koji je izvor ovlašćenja crkve da nekome poverava komunalnu delatnost? Često se u poslednje vreme time spekuliše kada su u pitanju groblja u vlasništvu crkve, i niko ne pokušava da ospori ili na bilo koji način umanji pravo svojine crkve, ali je bitno šta crkva radi na svom zemljištu!?  Ne čudi, recimo, ni stav Direkcije za imovinu po osnovu zahteva za restituciju, da se crkvi ne mogu vratiti groblja koja su aktivna, jer se na njima obavlja delatnost od opšteg interesa, a ko je ovlašćen da je obavlja, Zakon je eksplicitno odredio. Mogu da se vrate ona groblja na kojima je prestalo sahranjivanje i njih crkva može i treba da održava i uređuje.

Vesna Prćić, direktorica JKP „Pogrebno“

Konkurencije će i dalje biti

Da li crkve prihvataju da je sahranjivanje na njihovim grobljima delatnost od opšteg interesa, bez obzira što je u pitanju njihova imovina?

- Kada smo 2011. godine proširili našu delatnost i počeli da se bavimo prodajom, kontaktirali smo Biskupiju u Subotici s obzirom na zatečeno stanje u Bajskom groblju, jer smo želeli da ukažemo da se i mi sada pojavljujemo na tržištu kao prodavac pogrebne opreme i potencijalni pružalac usluge ceremonijala.  Tada smo dobili odrečan odgovor da su oni izabrali i što se njih tiče ovu uslugu u tom groblju može da obavlja samo „Funero“.  Srpska pravoslavna crkvena opština imala je dijametralno suprotan stav i oni su rekli da im je Zakon potpuno jasan i sa njima imamo ugovor i obavljamo sahranjivanje.

Od 9. aprila, kada Odluka o sahranjivanju i grobljima stupi na snagu, da li će i šta će privatnim pogrebnicima biti zabranjeno da rade i da li će moći da budu konkurentni Javnom komunalnom preduzeću?

- Ono što su u medijima vešto izbegavali da kažu jeste da će i dalje moći da rade uslugu prevoza pokojnika i prodaju pogrebne opreme. Naravno, to podrazumeva i opremanje pokojnika, a isto tako i štampanje posmrtnica, bez obzira što je u jednom članu malo izvučeno iz konteksta da ćemo to isključivo mi raditi.  Imaće pravo i na zakucavanje slova na sanducima i krstovima.  Dakle, ono što je na tržištu, radiće svi, ono što je vezano za komunalnu delatnost od opšteg interesa, samo javno komunalno preduzeće. Mi možemo na gradskim grobljima u potpunosti da ispoštujemo Odluku o sahranjivanju.  Za Bajmok i Čantavir imaćemo pitanje regulisano sa „Komvalom“ i „Klinockim“ već u petak, kada ovaj tekst bude u novinama. Imam određenu zadršku za groblja koja su u vlasništvu katoličke crkve s obzirom da pregovori tek treba da krenu i da će to u stvari predstavljati deo gde će najteže biti objasniti šta su propisi.

Da li onda „Pogrebno“ treba, kako navode, da zaposli novi broj radnika da bi moglo da obavlja tu delatnost i tako optereti gradski budžet? Da li i koliko javno komunalno preduzeće sada opterećuje budžet?

-Mi nismo budžetsko preduzeće i svoje plate ne dobijamo iz budžeta nego ih zarađujemo na tržištu, a ne delimo ih po sopstvenoj volji nego na osnovu utvrđene mase i uz saglasnost Skupštine grada. Polovinu zarade uplaćujemo gradu, a od preostalog radimo održavanje i uređivanje grobalja. Jedino nam Fond za zaštitu životne sredine učestvuje u troškovima košenja sa 5 miliona dinara godišnje, a prošle godine košenja su nas stajala 11 miliona dinara. Neprijatno sam bila iznenađena tvrdnjama da ćemo zaposliti 20-25-30 radnika, jer „Pogrebno“ je na osnovu Zakona o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih od 31. marta ostalo bez tri radnika, tako da nas sada ima 33. To su insinuacije privatnika koji ima do 20 zaposlenih, a svi ostali zajedno nemaju ni deset, zato rade sa radnicima na honorar, na crno, bez obračuna i plaćanja svih doprinosa i poreza.  Uostalom, na Skupštini je usvojen i rebalans budžeta u kojem se „Pogrebno“ ne pojavljuje kao korisnik budžetskih sredstava.

Zaokruživanje cena

U tekstu Odluke ipak postoji napomena da će za njeno sprovođenje biti potrebna budžetska sredstva, a ne navodi se konkretno za čega i koliko?

-Ono što bi kasnije možda mogla da bude određena pomoć biće ukoliko ozbiljnije krenemo u rešavanje nedostataka prostora za sahranjivanje ili komunalno i hortikulturno uređenje, jer sada nemamo nijedno groblje koje ima klupe, kante za smeće ili ozelenjene delove gde može da se sedne uz neku vodenu površinu, a to viđamo u gradovima na 100 kilometara od Subotice. Činjenica je da prvi put ovom Odlukom imamo ustanovljenu obavezu donošenja plana uređenja grobalja koji treba da sačini Direkcija za izgradnju grada po nalogu gradonačelnika i ta se sredstva mogu odnositi na plaćanje Direkciji za izradu plana. Dakle, o konkretnim novčanim sredstvima nisam ni sa kim razgovarala.  A ono što smatram da će se eventualno pojaviti kao potreba jeste da se u seoskim grobljima betonira makar glavna staza i da se ograde.

Da li će primenu nove Odluke o sahranjivanju građani osetiti kroz cene usluga, odnosno da li će doći do njihovog povećanja?

-Mi smo u poslednje tri godine tri puta tražili korekciju cena i dobili smo je samo jednom. Javno komunalno preduzeće ima cenovnik koji mora striktno da poštuje a trebalo je i privatna pogrebna preduzeća kada su obavljala delatnost od opšteg interesa.  Međutim, šta se događalo?  Oni su cene često zaokruživali naniže, pa iako to ne znači mnogo, predstavlja određenu stavku na godišnjem nivou. Kada je reč o cenama koje određuju privatnici, na primer usluga pranja pokojnika kod nas staje 1528 dinara, u „Funeru“ 3100 dinara.  Oblačenje pokojnika kod nas je po istoj ceni od 1528 dinara, „Funero“ to radi za 5100 dinara. Mi sa tim nemamo problem ukoliko građani žele da umesto nešto više od 3000 dinara plate 8000 din ra! To je njihov izbor i to je tržište gde se odvija konkurencija, protiv čega apsolutno nemamo ništa!

Profit

„Meni je posebno fascinantno da neko govori o monopolu a pri tom ne kaže da radi isključivo za profit, jer, podsetiću, privatno preduzeće ima profit kao jedini interes. Profit preduzeća je profit vlasnika ili osnivača.  Interes javnog preduzeća je obavljanje delatnosti. Dakle, ostvarilo Javno preduzeće „Pogrebno“ profit ili ne, ni moji zaposleni ni ja nećemo dobiti veću platu, a sredstva koja se potencijalno prikupe na taj način preliće se u delatnost. To je jedna od važnih razlika između nas i privatnika u ovoj delatnosti, a osim toga brojni su instrumenti kojima osnivač kontroliše javno preduzeće, čiji kvalitet usluga je sada jednako na visokom nivou kao i kod privatnih pogrebnika“, kaže Vesna Prćić.