Održan okrugli sto na temu dualnog obrazovanja

Od 1. septembra, kada je počeo da se primenjuje Zakon o dualnom obrazovanju, u Hemijsko-tehnološkoj školi učenici pohađaju dva smera po dualnom modelu obrazovanja - pekar na srpskom nastavnom jeziku i poslastičar na mađarskom nastavnom jeziku. Prema rečima direktora škole, Nikole Matkovića, u praktičnom delu nastave njihov program rada se ne razlikuje mnogo u odnosu na prethodne školske godine, ali da su sada obaveze poslodavaca prema učenicima znatno formalnije.

- Uslovi realizacije praktične nastave kod poslodavaca, postojanje adekvatnih instruktora, pitanje naknade učenika, sve te elemente koji su bili neophodni i prisutni u naznakama, Zakon je sada mnogo formalnije propisao i tako stavio poslodavca u okvire koji su tačno propisani, kakve bi mašine trebalo da ima, bezbednosne uslove, obuke instruktora, dok s druge strane, škola tačno zna u kakvo radno okruženje odlaze učenici - rekao je Matković.

Ipak, kako je objasnila Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, prva tri meseca primene Zakona pokazala su da nisu sve sredine jednako spremne da uđu u sistem dualnog obrazovanja, kao i da je ostalo nekoliko otvorenih pitanja.

- Uvek smo skretali pažnju na status zaposlenih koji rade u praktičnoj nastavi u srednjim stručnim školama i kako će se oni tretirati, da li instruktori u firmama mogu za 40 sati obuke da se bave pedagoškim radom, da li će biti tehnoloških viškova u školama sa dualnim obrazovanjem i naravno, status učenika koji se uključuju u proces proizvodnje, da deca ne budu jeftina jadna snaga - istakla je Ilić. - Zalagaćemo se da ti mladi ljudi, koji već sa 15 godina ulaze u sistem rada, ostanu u ovom sistemu kada završe školu, da budu zaštićeni na radu i da to ne bude jedan slepi kolosek u procesu obrazovanja.

Dualno obrazovanje započinje izjavom poslodavca o nameri, objašnjava Janoš Bagi iz Centra za edukaciju i dualno obrazovanje Privredne komore Srbije, koji se izjašnjava o obrazovnim profilima koji su mu potrebni, koliko učenika bi želeo da primi na praksu, koliko instruktora će iz svojih redova opredeliti za rad sa đacima i novim obrazovnim profilima koji nedostaju.

- Zakon o dualnom obrazovanju nije obavezujući, ali ako se opredele, poslodavci moraju da se pridržavaju propisanih obaveza. Zahtev kompanija je da se na neki način stimulušu, smanjenjem poreskih izdavanja, a oni su svesni da imaju određene benefite i dualni sistem može uspeti samo ako je korist obostrana - naglasio je Bagi.

Ovo je bio drugi okrugli sto koji je Socijalno ekonomski savet Grada Subotice organizovavo na temu dualnog obrazovanja, a kako je istakao Srđan Samardžić, član Gradskog veća zadužen za oblast turizma, investicijа i međunarodne saradnje, ovakvi susreti su osnova dijaloga za prepoznavanja trenutnih, ali i onih problema koji tek treba da izađu na videlo.

- Implementacija Zakona predviđa dugoročan proces pun izazova i samo kroz saradnju institucija, poslodavaca, škola, Privredne komore Srbije i svih zainteresovanih strana, možemo da doprinosemo razvoju dualnog obrazovanja. Sve ovo je u funkciji zadržavanja mladih ljudi koji, po izlasku iz škola, treba da prepoznaju svoje mesto u društvu, da uđu spremni u proces rada i sve ono što ih čeka u periodu odrastanja - poručio je Samardžić.

Sistemom dualnog obrazovanja u Subotici obuhvaćeno je ukupno 240 učenika koji pohađaju jedan od sedam obrazovnih profila u Ekonomskoj, Politehničkoj, Tehničkoj ili Hemijsko-tehnološkoj školi, dok praktičan rad obavljaju u nekoj od 70 kompanija i privrednih društava.