Održana projekcija filma "Vi idite, ja neću"

Dokumentarac, koji je naterao suze na oči brojnoj publici, doneo je neispričanu priču o kosovsko-metohijskom stradanju srpskog naroda, njegovog verskog i kulturnog nasleđa kroz celu istoriju, a posebno 1998. i 1999. godine. Posebno mesto u njemu ima porodična drama nestalog Miloša Ćirkovića iz Bjelog Bolja kod Peći.

Projekciju filma su organizovali novinar Tomislav Lovrenković i Nina Stojanović, predsednica humanitarne organizacije „Stub kralja Stefana“, sa željom da građane upoznaju sa životom srpskih ljudi na Kosovu.

- Došli smo na ideju da u 30 gradova u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Makedoniji sinhronizovano prikažemo ovaj film, a puna sala pokazuje da građani Srbije ne prihvataju da je ovo prošlost, kako to neki pokušavaju da prikažu, i da se ne odriču Kosova i Metohije – poručuje Tomislav Lovrenković. - Krenuli smo od najsevernije tačke, da se krajnji sever prvi probudi za krajnji jug i završna projekcija je 24. septembra u Beogradu.

Tomislav i Nina su se nedavno vratili sa nesvakidašnjeg putovanja – prešli su 790 kilometara peške od Novog Sada do Prizrena.

- Želeli smo da uradimo nešto radikalno i da dopremo do što više mladih ljudi, koji prosto vole neuobičajene stvari. Krenuli smo 29. jula iz Novog Sada i 23 dana smo putovali po najvećim vrućinama pa smo bili prnuđeni da najveći deo puta pređemo noću – priča Nina. - Želeći da prođemo kroz što više naseljenih mesta i imamo što više dodira sa ljudima, išli smo dužim putem i prošli smo kroz Rumu, Šabac, Koceljevu, Valjevo, Ravnu goru, Čačak, Kraljevo, Rašku, Leposavić, Kosovska Mitrovica i dalje ka Gračanici i Prizrenu. Poslednju deonicu smo bili prinuđeni da pređemo prevozom, iz bezbezbednosnih razloga i policije koja nas je stalno zaustavljala i legitimisala.

Put pun avantura, prošao je uglavno bez problema, izuzev neprijatnosti u čisto albanskim sredinama gde su ih, kako kažu, ljudi gledali popreko.

- Pokazalo se da su ljudi najveće bogastvo Srbije. Na svakom koraku su nas zvali u kuće, nudili hranu, prenoćište, pričali sa empatijom o muci ljudi koji žive na Kosovu – ističe Tomislav.

Sam dolazak u Prizren za ovo dvoje mladih ljudi doneo je posebne emocije.

- Iako je etnička slika drugačija, tamo se i dalje oseća duh starog grada. Cela metohija, uostalom, odiše srpskim duhom – dodaje Nina. - Zahvalni smo političkim predstavnicima Srba na Kosovu, kako su odreagovali i maksimalno nam pomogli i podržali nas.