Održana rasprava o izmeni Statuta Subotice u pogledu uvođenja bunjevačkog u službene jezike

Interesovanje javnosti za ovu temu bilo je veliko, o čemu svedoči oko stotinu pristiglih predloga i sugestija. Kao i ranije, kada je tema uvođenja bunjevačkog jezika tek otvorena, najviše primedbi odnosilo se na jezičke normative, kao književnu tradiciju i običaje.

- I ovoga puta onovili smo naš stav o ovom pitanju. Ovo je proces je deficit kao formalni pravni akt i presedan u Republici Srbiji kao čin pozitivne diskriminacije. Ukazali smo i na sam status jezika, čiji prvopis i gramatika imaju uplive sa više strana, leksika nestaje, a ukazali smo i na političku konotaciju celog procesa koji traje od 90ih godina – poručio je  Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV. – Mislili smo da će o našim stavovima diskutovati oni čiji je ovo bio predlog, ali opet su naši stavovi konotirani negativno. Postoji govor, postoji dijalekt novoštokavska ikavica i ono što postoji kao govorni čin ne znači da može da bude i jezik.

U ime gradonačelnika Stevana Bakića, koji je podneo inicijativu za promenu Statuta, govorio je Sava Stambolić ističući da se ceo postupak vodio isključivo poštujući sve pravne argumente.

- Cilj je bio da se bunjevačka nacionalna manjina posle dužeg vremena dovede u jednak položaj kao druge značajnije nacionalne manjine. Da se na osnovu onoga što su postigli na standardizaciji svog jezika u proteklih 20 godina i druge napore, omogući da oko sedam hiljada govornika bunjevačkog jezika zvanično obraća institucijama na svom jeziku – objasnio je Stambolić.  – Žao mi je što smo bili svedoci emotivnih i ostrašćenih istupa koji ne idu u prilog odnosima u ovom gradu, jer je zaista važno da ova odluka koja će biti doneta bude prihvaćena na jedan demokratski način.Predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzana Kujundžić Ostojić podsetila je još jednom da je bunjevački jezik standardizovan.

- Mi ne možemo da odstupimo od sebe i svog jezika. Ovo nije nikakav presedan dešava se i u drugim opštinama. Nama je veoma važno da se naš jezik posle tri i po veka i zvanično prihvati – jasna je Kujundžić Ostojić.

Raspravi su prisustvovali diplomatski predstavnici Hrvata, članovi i čelnici kulturnih ustanova i udruženja Hrvata i Bunjevaca i mnogi drugi zainteresovani građani.