Održana svečana akademija povodom 102 godine od oslobođenja Subotice

Zbog aktuelne epidemijske situacije svečanost  koja tradicionalno podseća na zajedničke težnje Srba i Bunjevaca za ujedinjenjem održana je znatno manje posetilaca nego što je uobičajeno.

Na značaj 13. novembra 1918. godine podsetio je Srđan Samardžić, član Gradskog veća za oblast privrede, koji je podsetio kako su junaci Drugog bataljona Osmog pešadijskog puka Dunavske divizije slavne srpske vojske stigli u Suboticu.

- Na tlo Subotice stupili su solunski junaci. Dočekali su ih oduševljeni subotički Srbi i Bunjevci, zasipajući ih cvećem, pokličima i bratskim pozdravima. Malo je poznato da su tu bili i predstavnici Mađara, koji su takođe pozdravili srpske vojnike kao izaslanike 'slobodne i demokratske države'. Uveče se, na svečanom prijemu, prvi put u subotičkoj javnosti čula himna „Bože pravde“. Važno je uvek ponosno reći da od srpskog vojnika u gradu nije niko stradao - podsetio je Samardžić. -

Pukovnik Vladislav Krupežević, prvi komadant grada, subotičkom novinaru Josipu Šokčiću rekao da ono što je doživeo od subotičkih Bunjevaca ne može da se opiše, niti zaboravi. Svedočio je da su mu vojnici govorili kako su izneli glave iz mnogih ratova, ali su ih kod Bunjevaca načisto izgubili. Toliko je bilo neprestano gostoprimstvo, ljubav i poštovanje koje im je ukazano od bratskog naroda u Subotici. Ova manifestacija je najbolje podsećanje na ove slavne dane i drago mi je što se, uz podršku Grada Subotice, ona održava bez prekida. U ovoj teškoj godini poštujemo sve mere zaštite zdravlja pri svedočenju našeg zajedništva.

Pre više od jednog veka u Subotici je živelo 70 hiljada Bunjevaca, koji su vrlo brzo po oslobođenju, na Velikoj narodnoj skupštini 25. novembra u Novom Sadu dali veliki doprinos prisajedinjenju ovih krajeva sa Kraljevinom Srbijom.

- Sećamo se slavnih dana za srpski i bunjevački narod. Za Bunjevce je to bilo jako važno, jer se najzad oslobodio jarma koji je nosio u žuto-crnoj monarhiji, u kojoj nisu mogli da govore svoj jezik na ulici. Prisajedinjenje Srbiji je donelo to da je bunjevački narod jedini sačuvao svoj jezik, običaje i kulturu u punom obliku – istakao je Veljko Vojnić, predsednik Bunjevačke matice. - Iako  to ne piše u Ustavu Republike Srbije, bunjevački narod se smatra konstitutivnim. Pokušaji asimilacije Bunjevaca nisu prestajali do danas. A borbu za svoj identitet vodi i srpski narod i to borbu ćemo izvojevati zajedno.

Po rečima Mileta Tasića, predsednika Upravnog odbora SKC „Sveti Sava“, obeležavanje 13.novembra 1918. godine je značajna poruka za buduće generacije kako se bori za Srbiju.

- Srpska vojska je ušla bez jednog ispaljenog metka, bez osvete, punog srca. Kažu da u istoriji nikada nijedan mali narod nije dao toliki doprinos u ratu kao što je to činila Srbija u Velikom ratu. Ove godine se navršava i sto godina od potpisivanja mirovnog ugovora u Trijanonu, koji je takođe veoma značajan jer je iscrtao nove granice naše zemlje koje su i dalje tu i koje nikakve okolnosti nisu mogle da pomere – naglasio je Mile Tasić.

Na akademiji je izvedena Duodrama „Arhangelov Vojnik” po tekstu Momčila S. Trifunovića. Režiju za ovaj pozorišni komad radio je Aleksandar Lazić, a izveli su je Predrag Vasić i Aleksandar Lazić.Pozorišna predstava „Arhangelov vojnik” bavi se najodlikovanijim, ali i najhrabrijim vojnikom Velikog rata, životnom pričom najmlađeg majora u istoriji ratovanja Mihaila Madžarevića, odlikovanog sa tri Karađorđeve zvezde, srebrnom medaljom za hrabrost, zlatnom medaljom za hrabrost, Albanskom spomenicom, ordenom Legije časti, Britanskim ratnim krstom … Nepravedno zaboravljenog u srpskoj istoriji.