Održana tradicionalna seča badnjaka

U koloni koja je krenula iz centra grada pored sveštenstva Pravoslavne crkve nalazio se i veliki broj građana koji su se uputili ka Makovoj sedmici, da bi se pridružili većem broju građana koji su svoju seču već obavili, po tradicionalnim običajima. U povratku kolona sa badnjacima kretala se sa druge strane grada i zaustavila se ispred crkve Vaznesenja Gospodnjeg.

Badnji dan i badnjak

Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića i poslednji je dan posta. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. On simbolički predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.

Srpski kulturni centar “Sveti Sava” u saradnji sa i Srpskom  pravoslavnom crkvenom opštinom u Subotici, već dve decenije organizovano odlaze na seču badnjaka u šumi na Makovoj sedmici.

Polazak na seču badnjaka

Po tradiciji jutros u 8 časova  pravoslavni vernici su se uputili od Hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg do šume na Makovoj sedmici na seču badnjaka. Tradicija nalaže da pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Takvog badnjeg jutra seća se i Kosta Marković koji više od 40 godina živi u Subotici. Kaže da je došao u naš grad, jer je dobio posao u fabrici Sever i ostao je. Sada svake godine sa prijateljima odlazi u šumu na Makovoj sedmici po badnjak.

Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Otac Dragan Stokin ističe da u urbanim uslovima ljudi se ponašaju urbano i da je zbog toga dobro, što se organizovano ide po badnjak. Na taj način se kontroliše seče hrasta.

Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče. Badnje veče, praktično spaja Badnji dan i Božić. Posle badnjaka u kuću se unosi slama.

Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavljaa, ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”

Program obeležavanja Badnjeg dana možete da pogledate u povezanoj vesti.