Održano predavanje o programu "NTC" sistema učenja
Mozak je organ za preživljavanje. Ako je mozak organ za preživljavanje znači da je on odgovoran odnosno da upravlja voljnim i nevoljnim radnjama. Kao i svaki kompjuter, a mozak jeste najsavršeniji kompjuter, moramo ga „napuniti“ informacijama, sa što više informacija. Štos je u tom načinu na koji „sipamo“ podatke u taj naš kompjuter.
Ono što nazivamo inteligencijom, nalazi se u korteksu. Korteks je moždana kora, opna, debljine oko 5-6 mm.Od samog rođenja, mozak deteta iz spoljnog sveta prima razne nadražaje – stimulacije. Boje, kontraste, slike, zvuk, govor…Svaka od tih stimulacija stvara veze u mozgu. Što je više stimulacija to je više veza. Stimulacije su neophodne jer se tako razvija organ za preživljavanje, tako se snabdeva informacijama koje su neophodne za preživljavanje. Nauka je dokazala da neuroni koji nisu u upotrebi odumiru.
Za svako dete od samog rođenja je bitno da se kreće.
“Beba mora da pomera telo, roditelji je stavljaju u razne stolice, mora da pomera glavu roditelji fiksiraju glavu, mora da se okreće, roditelji je ograđuju jastucima, dete krene da puzi, roditelji ne daju da puzi da ne dohvati nešto sa poda, dete krene da hoda, ne može da hoda voze ga u kolicima. Neki roditelji voze decu u kolicima do 2,3 godine. Naša deca se ne kreću i pošto smo mi živa bića stvorena za hodanje, mozak ne razvija glavne strukture“, rekao je prisutnima dr Ranko Rajović.
PISA testiranje predstavlja najveće i najbitnije međunarodno ispitivanje učeničkih postignuća u domenima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, a obrazovni eksperti objašnjavaju da PISA test ne ispituje u kojoj meri su deca ovladala nastavnim planom i programom, već pokazuje da li su ona ovladala znanjima koja im pomažu da se snalaze u životu i da li su savladali tzv. naučnu pismenost. Preliminarni rezultati Programa za međunarodno testiranje učenika (Programme for International Student Assessment) obrazovnog postignuća naših petnaestogodišnjaka govore da su naši đaci u konkurenciji 57 zemalja sveta zauzeli 41 ove godine. Što je svakako bolje nego prethodnih godina, ali su to i dalje slabi rezultati.
- “Naša deca mogu samo da ponove to što pročitaju, da povežemo dve,tri stvari, ne možemo. To se zove funkcionalno znanje. Iz 2003. Srbija je na PISA testu na poslednjem mestu u Evropi. Deca iz Istočne Azije su bila najuspešnija. Iz Evrope je samo Finska bila u prvih nekoliko zemalja. Evropa 2007.godine proglašava apsolutni prioritet za funkcionalno znanje, jer od toga zavisi ekonomija. Nemačka kaže da je funkcionalno znanje i PISA test najvažniji indikator razvoja ekonomije. Ko ima znanje, ima ekonomiju. Forbsova lista najtraženijih zanimanja danas, od 10, 8 nije postojalo pre deset godina. Mi decu spremamo za zanimanja koja još ne postoje. Šta je onda funkcija škole, da ih učimo da misle ili da znaju napamet? Nekada je bilo da to što naučimo u školi primenjujemo dok smo živi. To danas više ne može, jako brzo se menja sve. Mi moramo decu da učimo da misle”, naglasio je dr Ranko Rajović.
- “Greška je da nemamo forme apstraktnog mišljenja pre desete godine. Istraživanja su pokazala da dete najveći razvojni potencijal mozga za slova, za brojeve,simbole ima od 2. do 4. godine, naglo pada od 6. do 7. a još više pada do desete godine.Inteligencija zavisi od broja sinapsi. Mi sinapsi imamo malo kada se rodimo i tek počinje intenzivnije da se formiraju i to 50% novih sinapsi formira se do pete godine, možda do 4. Još 20% - 30 % do 7. godine i jos 20% - 30% do 12. godine. Glavni period za učenje je 3, 5, 7 i 12 godina. Kada znamo da sve zavisi od sinapsi, roditelj direktno utiče na razvoj svog deteta. Čula imaju najveće regije u mozgu. Mozak ima mnoge asocijativne regije, preko 30% mozga su asocijativne regije. Inteligencija se nalazi u centru za asocijacije. Tu su nam kognitivne sposobnosti”, rekao je dr Ranko Rajović.
- 50% dece u Vojvodini nema dobro razvijenu finu motoriku, ne mogu sa čvrste podloge da podignu 4. prst.
- 50% dece ne može loptu sa dve ruke da uhvati, okreću se od lopte.
- 70% dece ima ravne tabane
- 90% dece ima poremećaj držanja tela
- 50% naše dece ima razvojne smetnje