Održano Takmičenje risara

Tek što je zazorilo, počeli su da dolaze risari. Obučeni u narodne nošnje kraja iz kog potiču, sa spremljenom kosom na ramenu i ornom risarušom pod rukom, jedan za drugim, pristizali su iskusni kosci, kako bi se nadmetali u risu i pokosili i poslednje žito. Na samom ulazu na imanje dočekali su ih Gabrijel i Snežana Kujundžić, domaćini ovogodišnjeg risa, koji se održao 52. put u okviru "Dužijance", bunjevačke svetkovine u čast hleba i žita.

Risari i risaruše, njih 28 parova iz Srbije, Hrvatske i Mađarske, navikli na težak rad, odmah su se latili posla i počeli pletenje užadi. Nedugo potom, u okićenim karucama počeli su da stižu gosti i svi zajedno su potom seli za trpezu od slame, gde je postavljen čuveni risarski doručak - slanina, crni luk, kiselo mleko, domaća pogača i voda sa bunara.

A onda je počela nagodba između domaćina i risara, koje je predvodio najiskusniji među njima, Stipan Kujundžić.

- Red je da i mi štogod zaradimo - povika Stipan, na opšte oduševljenje okupljenih risara i tako poče pogodba. Posle dužeg pregovaranja, dogovoreno je da risarima pripada svaka deseta krstina (poslagani snopovi žita).

Kada je posao ugovoren, Timea Horvat, zamenica gradonačelnika dala je znak zvonom da ris može da počne.

- Grad Subotica sa zadovoljstvom pomaže ovu manifestaciju, čija je osnovna poruka negovanje tradicije. Divno je videti da učestvuje mnogo dece ne samo iz Vojvodine već i iz okolnih zemalja, jer cilj i jeste negovati tradiciju, očuvati je i preneti na buduće generacije – rekla je Timea Horvat.

Osokoljeni njenim rečima risari su dohvatili kose i jedan za drugim počeli su da padaju otkosi žita. Kako risar kosi, tako risaruša skuplja i veže pokošeno klasje.

Iako su se svi učesnici pokazali kao veoma vešti, svoj deo najbrže je pokosio neprikosnoveni Stipan Kujundžić iz Subotice.

- Zna se da risara prati risaruša, a ostale takmičare su izgleda pratilje juče dobro izmorile. Mene je Ruža pustila da odmaram i zato je pobeda tu - u šali će Kujundžić. - Mladi se se boje sunca, a ne razmišljaju da je po suncu lako kositi. Mnogo je teže kada je vlažna zemlja, kao sada kada je i sama stabljika žita vlažna.

Pobede možda ne bi bilo, da Stipana u stopu nije pratila iskusna risaruša Ruža Juhas iz Ljutova.

- Više od 15 godina sam uz Kujundžiće i obojica su odlični risari, ne zna se koji je bolji. Dobra risaruša mora brzo i lepo da pokupi žito i da baca dobro užad pod snop, a da krstine budu uredne jer se sve gleda - objašnjava Ruža, već zagazila u osmu deceniju života. - Ovo mi ne pada teško, ali treba umeti. Rad, deco, nikada nije bio težak, nerad je mnogo teži.

Risu su prisustvovali i brojni gosti, među kojima je bio i ambasador Hrvatske Gordan Bakota, koga je posebno oduševio risarski doručak.

- Vraćamo se na neki način u prošlost. Cela manifestacija je veoma bitna simbolika koju treba sačuvati kao i sve žetvene svečanosti. Potrebno im je dati i novu dimenziju turističke atrakcije što bi izazvalo veliko interesovanje turista i iz Hrvatske – rekao je Bakota.

Negujući tradiciju i običaje „Takmičenje risara“ daje mogućnost povratka u prošlost, a istovremeno budu i želju za takmičenjem, kaže Marinko Piuković, direktor Udruženja bunjevačkih Hrvata „Dužijanca“.

- Pokušavamo da ovim takmičenjem risara sačuvamo sve ono što je vezano za ris, za Dužijancu i da mladim, koji će verujem nastaviti tradiciju, pokažemo kako se to nekada radilo - rekao je Piuković.

Predsednik Udruženja bunjevačkih Hrvata „Dužijanca“, monsinjor dr Andrija Anišić naglasio je da u ovoj manifestaciji nije najvažnija nošnja, tamburaši, folklor, mada ima svega po malo, nego upravo rad i to onaj teški, risarski.