Održano takmičenje risara u Đurđinu
Kao što običaji nalažu, risari i risaruše okupili su se na njivi već oko šest sati ujutru, zasukali rukave i odmah počeli pletenje užadi. Sat vremena kasnije, u okićenim karucama počeli su da stižu gosti, koje su u svečanim nošnjama dočekivali domaćiniLazar i Slavica Cvijin.
Svi zajedno su potom seli za trpezu od slame gde je postavljen čuveni risarski doručak – slanina, crni luk, kiselo mleko, domaća pogača i voda sa bunara. A onda je počela nagodba između domaćina i risara, koje je predvodio Stipan Kujundžić, najiskusniji među njima. Pošto će vredni risari pokositi domaćinovu njivu, red je i da zarade nešto, te je posle dugo cenjakanja dogovoreno da im pripada svaka deseta krstina (poslagani snopovi žita).
Kada je posao ugovoren, gradonačelnik Bogdan Laban dao je znak zvonom da ris može da počne.
- Zadovoljstvo mi je što smo se danas okupili da obeležimo takmičenje risara, najatraktivniju manifestaciju u okviru „Dužijance“, koja traje skoro pet decenija. „Dužijanca“ ima tradiciju dugu više od jednog veka i Grad Subotica je uspešno podržava i smatra je jednom od najbitnijih, jer predstavlja bogastvo kojim se dičimo – istakao je gradonačelnik Laban. - Pokušaćemo da ubuduće unapredimo samu organizaciju „Dužijance“ kroz pomoć organizatorima i da ona bude jedna od turističkih manifestacija, gde će cela Srbija i region moći da prisustvuju. Da pokažemo ono šta imamo, a imamo mnogo toga.
Ovogodišnje nadmetanje risara podržali u i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Pokrajinski sekretarijat za kulturu.
- Poranili smo iz Novog Sada da bi prisustvali jednom ovakom lepom događaju koji spaja tradiciju i sadašnjost. Pokrajinska Vlada putem svojih sekretarijata pomogla je ovu manifestaciju a pomoći će i ostale koje organizuje i stvara hrvatski narod u Vojvodini – poručio je Nebojša Kuzmanović, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu.
Po rečima župnika Andrije Anišića, organizatora iz Udruženja bunjevačkih Hrvata „Dužijanca“, ova manifestacija treba da pokaže mlađima kako se nekada radio ris i kako su naši preci nekada sticali koru hleba.
- Ris i ručno košenje žita bio je težak i važan posao. Ali kada je pao poslednji otkos, kada su skupljeni snopovi u krstine i odneti u guvno, ljudi su tek tada mogli odahnuti. Onda je nastajalo spontano veselje i zahvala Bogu – podsetio je Anišić.
A da je bilo teško, bilo je. U to su se vrlo brzo uverili svi koji su danas gledali kako po najvećem suncu padaju otkosi žita, a zajedno sa njima i graške znoja na licima risara i risaruša.
Iako su se svi učesnici iz Srbije, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske pokazali kao veoma iskusni, svoj deo najbrže je pokosio Marinko Kujundžić iz Subotice.
- Tata Stipan se ove godine nije takmičio, kosio je samo u revijalnom delu programa i pošto sam to znao nisam se uopšte pripremao kao pre. Pre dva dana sam izašao u njivu, samo da pripremi kosu. Da se otac takmičio pripreme bi bile mnogo ozbiljnije – kaže Marinko Kujundžić.
Ali pobede možda ne bi bilo da Marinka u stopu nije pratila iskusna risaruša Ruža Juhas iz Ljutova.
- Već 14 godina sam uz Kujundžiće i obojica su odlični risari. Dobra risaruša mora brzo i lepo da pokupi žito i da baca dobro užad pod snopom, a da krstine budu uredne – objašnjava Ruža, već zagazila u osmu deceniju života. - Ovo mi ne pada teško, ali treba umeti.
