Održano Veliko bunjevačko prelo – „Nek se znade da Bunjevac živi“

Veliko bunjevačko prelo, već dve decenije,  organizuje se u spomen na prvo javno prelo održano 2. februara 1879. godine, kada su se Bunjevci, obučeni u svečnu narodnu nošnju, predstavili javnosti sa željom da pokažu svoje postojanje i ponos na svoje poreklo.

- Ovo prelo je povodom 20 godina od osnivanja prvog nacionalnog saveta. Za istoriju to je kratak period, za ljudski vek sasvim solidan a kada se pogleda šta smo sve uradili za bunjevačku zajednicu, mislim da smo svi uradili jako puno. Krenuli smo od jedne velike nule a došli smo do pune sale,  bunjevačkog jezika, medija, očuvanja svih naših običaja... Na početku su se ljudi pitali ko su ti Bunjevci, a sada siguro od severa do juga Srbije da svi  znaju ko smo – poručila je Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca. - Ostalo je da postavljene temelje učvrstimo, gradimo dalje i da  budemo jednaki sa svim drugima. Iako je  21. vek dobro zagazio i moderne tehnike uznapredovale, ne postoji čoveku ništa draže i lepše nego da se druži i zabavlja. Na taj način je počelo prelo po kućama, zatim veliko 1879.godine, pa do danas mi se družimo i tako pokazujemo svojoj zajendici i svima drugima da postojimo, da se borimo za svoj identitet.

„Dan Velikog prela“ uveličao je gradonačelnik Stevan Bakić, najavivši da je Grad obezbedio sredstva za buduću „Bunjevačku kuću“.

- Grad Subotica ima izuzetno dobru saradnju sa Nacionalnim savetom bunjevačke nacionalne manjine, a maj 2021. godine ostaće upisan zlatnim slovima u istoriji bunjevačke nacionalne zajednice i našeg grada, jer je tada omogućena ravnopravna upotreba bunjevačkog jezika i pisma. Bunjevački jezik je tada, pored srpskog, mađarskog i hrvatskog jezika – postao četvrti jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji našeg grada. Ako je to iko zaslužio, onda je to bunjevačka zajednica koja je dala ogroman doprinos kako gradu Subotici, tako i državi Srbiji. Subotička lokalna samouprava će vam i ubuduće pružati ogromnu podršku, jer je jedna od poruka ovog okupljanja i negovanje posebnosti bunjevačke nacionalne manjine koja će uvek imati jednaka prava kao i ostale nacionalne zajednica koje žive i rade na teritoriji grada Subotice – poručio je gradonačelnik Bakić. - Grad Subotica je opredelio sredstva Bunjevačkom nacionalnom savetu da – povodom 20 godina njegovog postojanja – da reši jedan veliki problem, a to je da se obezbedi adekvatan prostor u kome će da radi i stvara. Naime, krajem 2022. godine subotička lokalna samouprava dodelila je četiri miliona dinara za kupovinu Bunjevačke kuće. Želim da se što pre u njoj vidimo, kako bismo zajedno obeležavali značajne datume i nove uspehe.

U ime predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Bunjevcima je praznik čestitao izaslanik Milorad Veljović.

- Srbija poštuje svaku nacionalnu manjinu i da mi je drago što i Bunjevci danas imaju status nacionalne manjine. Srbija želi da joj svako bude prijatelj, bez obzira na nacionalnu pripadnost i veroispovest – istakao je Veljović. - Bunjevci su narod koji poštuje svoju tradiciju, ali i svoju državu Srbiju koja će im se, sigurno, odužiti na adekvatan način. To je i inters Srbije koja je danas jedna sasvim druga država u smislu poštovanja ljudskih prava. Srbija mora da bude primer i ona za to i jeste primer, a danas je i Subotica pravi primer poštovanja ljudskih prava i nacionalnih manjina.

Kao što običaji nalažu, izabrana je najbolja preljska pesma a to je „Nek se divani“ autorke Alise Prćić Vukov. U izboru za najlepšu prelju učestvovalo je 15 devojaka u tradicionalnoj bunjevačkoj nošnji. Po oceni žirija i gostiju, najlepša je bila Sara Švraka, prva pratilja Milica Saulić, a druga pratilja Martina Vojnić Hajduk.

- Zaista mi je velika čast što sam izabrana za najlepšu prelju, nisam očekivala. Nosila sam brokat, koji sadrži suknju, košulju i podsuknje. Igram folklor već deset godina i drago mi je što sam deo ove manifestacije – kratko će Sara Švraka, učenica drugog razreda Ekonomske škole.