Oglasi vodili devojke u roblje

Udaljena dvadesetak kilometara od državne granice, naizgled mirna Subotica do pre nekoliko godina bila je tranzitni centar, da bi u poslednje vreme i ona postala mesto odakle kreće trgovina ljudima.

U policiji saznajemo da su u proteklih godinu dana dve Subotičanke bile žrtve seksualne eksploatacije, dok su podnete tri krivične prijave protiv šest lica zbog sumnje da su učestvovala u trgovini ljudima. U Višem sudu u Subotici od 2010. godine postupalo se u pet krivičnih predmeta, a u tri slučaja izrečene su kazne do pet godina zatvora.

- Sa završenom srednjom školom u Subotici zaista nemamo puno mogućnosti za zaposlenje, te sam se bez razmišljanja javila na oglas, gde se za rad u butiku nudi plata od 50.000 dinara - počinje priču jedva punoletna M. G., koja tvrdi da je vrlo lako mogla postati žrtva ove trgovine.

Na konkursu za prodavačicu tražila se „prijatna spoljašnost, komunikativnost, želja za napredovanjem“. Na „posao iz snova“ javilo se i oko 30 njenih vršnjakinja. Radno mesto pripalo je njoj i jednoj devojci iz Banata.

jedan od oglasa za zaradu koji naivne devojke vodi u javne kuće i drogu 

Put do žrtve trgovine ljudima najčešće počinje primamljivim oglasima za posao, u kojima se obećava dobra zarada, rad u inostranstvu, napredovanje... U poslednje vreme i društvene mreže na internetu postale su leglo najrazličitijih kriminalnih aktivnosti.

- Odmah se videlo da nije sve onako kako izgleda. Nismo bile prijavljene, a zarađivale smo oko 800 dinara dnevno, što nije bilo dovoljno ni za puko preživljavanje - nastavlja mlada Subotičanka. - Posle mesec i po dana rada gazda mi je rekao da sam se vrlo dobro pokazala na poslu, i da će me poslati sa prijateljem u Bugarsku, a potom u Istanbul, u nabavku robe. Obećao je dnevnice od 30 evra, pokazao mi predivan hotel gde ćemo odsesti, a moj jedini zadatak je da odaberem robu po ukusu naših mušterija.

Njenoj sreći nije bilo kraja. Verovala je da se ovakva prilika ukaže jednom u životu i da je treba što bolje iskoristiti.

- Rekli su mi da zbog nekog spoljnotrgovinskog sporazuma između zemalja treba da im dam svoj pasoš pre polaska, kako bi nešto prijavili u ambasadi i pokazali ga prilikom prelaska granice - seća se naša sagovornica. - Euforično, puna planova, došla sam kući u Suboticu dva dana pred put da uzmem pasoš i nešto stvari. Slučajno sam to spomenula majci, koja je odmah reagovala, počela da plače i molila me da ne idem. Poslušala sam je, možda prvi put u životu.

Telefon mlade Subotičanke sutradan se usijao od poziva, a dobila je i nekoliko pretećih poruka. Isključila ga je i promenila broj. Na neko vreme otišla je iz grada.

- Tek sam onda shvatila koliko sam bila naivna. Ko zna šta bi se desilo da sam otišla na taj put - zaključuje M. G. - Nismo ništa prijavljivali, jer nemamo dokaza, a ni novca za sud. Želim samo da vršnjakinjama poručim da opasnost vreba na svakom koraku, jer više ni obični oglasi za posao nisu bezazleni. Trenutak nerazmišljanja može biti koban...