Oko 3.000 Subotičana boluje od dijabetesa, mnogi nisu svesni stanja

Dijabetes je ozbiljno doživotno stanje koje ubije više od milion ljudi godišnje - a može svako da ga dobije. Nastaje kad telo ne može da obradi sav šećer (glukoza) u krvotoku, a komplikacije mogu da dovedu do srčanog udara, moždanog udara, slepila, otkazivanja bubrega i amputacije donjih ekstremiteta.

Zbog fokusa na lečenje zaraze kovid-19 zdravstveni sistem u Srbiji je poslednje dve godine trpeo ozbiljna pomeranja i restrikcije, a jedan od segmenata koji je u neku ruku stavljen u drugi plan je statistička obrada. Konkrento što se tiče dijabetesa, po rečima dr Angeline Obradović, endokrinologa u Opštoj bolnici Subotica, broj registrovanih dijabetičara u Subotici iznosi 3.000, ali to je podatak iz 2020. godine.

- U Srbiji ima 750.000 dijabetičara, međutim problem je što 325.000 ne zna da ima dijabetes, a već se nalazi u fazi kada ima neke simptome koje ne primećuje. Postoje podaci da svaka druga osoba bi trebalo da obrati pažnju na nivo glikemije, pre jutarnjeg obroka ako je preko 5,4 milimola po litri  a manja od 6,9 da redovno vrši kontrole šećera na tri do šest meseci. Takođe sve osobe koje su gojazne i koje imaju povišen krvni pritisak morali bi da kontrolišu nivo šećera - predolčava subotički endokrinolog.

Zbog epidemiološke situacije i opterećenosti zdravstvenog sistema smanjen je broj dolazaka na preventivne preglede, pa se savetuje građanima da u opvom periodu pokušaju sami da iskontrolišu glikohemiju, a ukoliko su referentene vrednosti loše da što pre potraže pomoć.

- Neki od simptoma koji mogu da budu indikatori za dijabetes su suva usta, uzimanje više tečnosti, češće mokrenje, da postoji povremeno zamućenje vida ili generalno slabljenje vida. U tom slučaju važno je da se prekontrolišu vrednosti šećera u krvi. Ukoliko je vrednost preko 7 to znači da u roku od tri dana mogu da ponove kontrolu, a ako je ta vrednost ponovo preko 7, to je znak da već postoji šećerna bolest i da treba da se obrate lekaru. Osobe sa hipertenzijom pogotvo su izložene obolenju od dijabetesa i oni posebno treba da obrate pažnju na ove vrednosti - objašnjava dr Obradović.

Postoje dva tipa dijabetesa - insulinski koji se javlja do 35 godine života i koji se leči isključivo insulinom, odnosno insulin nezavisni tip koji se prvo leči dijetom, fizičkom aktivnošću i lekovima koji smanjuju insulinsku rezistenciju.

- Ukoliko se ostvari gubitak od 15 kilograma smanjuje se tromesečni pokazatelj glikolizirani hemoglobin za 1 odsto, što je veoma veliko smanjenje i značanjo poboljšanje zdravstvenog stanja pacijenta. Nije sve u glikoregulaciji, značajno je da krvni pritisak bude ispod 130/80, da lipidi budu u granicama referentnih vrednosti. - ističe doktorka.

Po rečima dr Obradović, za 24 odsto povećan je broj dijabetičara koji oboljevaju od srčane slabosti, a za 27 odsto kod dijabetičara dovodi do bubrežne slabosti.

- Kontrolom šećera cilj je dovesti osobu u stanje da se oseća dobro, a da je nivo šećera pre obroka 4,5-5,4 a da dva časa posle obroka ne prelazi 7,8 - dodaje endokrinolog OBS-a. - Ove parametre građani mogu sami kontrolisati, ali ukoliko ustanove da nisu u poželjnim okvirima da se što pre jave lekaru u cilju uspostavljanja adekvatne terapije.

Infekcijom kovid-19 zarazom dodatno se ispoljavaju faktori koji su vezani za dijabetes, a terapija koja se primenjuje u procesu lečenja kovida može da značajno utiče na skok nivoa šećera i da sama zaraza bude okidač za pojavu dijabetesa.

- U vreme kovida povećan je broj dijabetičara jer terapija koja se mora dati prilikom lečenja dovodi do otprilike mesec i po dana značajnog povećanja nivoa šećera nakon prekida terapije zbog kovida. Svakom kovid pacijentu koji je dobio skok glikemije, uvedena mu je insulinska terapija i obavezna kontrola najranije mesec dana a najkasnije tri meseca po završetku kovid terapije - pojašnjava dr Obradović.

Za kraj, naša sagovornica je sugerisala da je fizička aktivnost, među kojima je svakako i šetnja, najbolje rešenje za regulaciju nivoa šećera, naravno uz kontrolu unosa vrsta namirnica u svakodnevnoj ishrani.