Okrugli sto: Prednosti i mane dualnog obrazovanja

Dualno obrazovanje je bila tema okruglog stola, kao i slabo interesovanje za upis na treći stepen obrazovanja, odnosno upis učenika na određene zanate. Sve manje učenika želi da upiše obrazovne profile trećeg stepena.

 Za dualno obrazovanje neophodna je jaka sprega između škola i privrede. Obrazovni profili kreiraju se u skladu sa potrebama konkretnih preduzeća koja direktno učestvuju u procesu obrazovanja. Iz toga sledi da su za dualno obrazovanje pored škola neophodna i preduzeća kojima su potrebni radnici.

„Tehnička škola Ivan Sarić je ušla u program sa GIZ-om i Ministarstvom prosvete u jedan obrazovni profil koji se zove bravar- zavarivač. Upisalo se 30 učenika, od kojih je ostalo 24, ostali su se ispisali. Saradnja sa privredom još nije počela, imamo samo izjašnjenja o namerama preduzeća koja trebaju te obrazovne profile, Siemens, Continental, Bratstvo, GRGO BRAVAR, CIM GAS. Oni su nama partneri sa kojima ćemo sarađivati i u njihovim fabrikama obrazovati naše učenike. U prvom razredu se odvija praksa u našoj školi, a već u junu blok praksa od 60 časova odvijaće se u fabrikama. Na drugoj godini imaće praksu dva dana nedeljno, ta dva dana će se praksa odvijati skoro u potpunosti u preduzećima, u trećem razredu se praksa povećava na tri dana nedeljno“, rekao je Ivan Bajić direktor Tehničke škole iz Subotice.

Kako bi učenici bilo osposobljeni za određeni zanat,pored teorijskog znanja potrebna im je praksa. Sada se postavlja pitanja kako zapravo ta praksa izgleda, koliko oni mogu da nauče na praksi i od koga. Da li su učenici motivisani? Da li je mentor motivisan?

„Treba da razvijamo svest o socijalnoj odgovornosti preduzeća, firmi, ustanova u samom lokalu. Neki sistem osposobljavanja postoji, kako se on zove, da li je on dual, da li je on kooperativni, ali postoji. Treba ga stalno usavršavati i raditi na tome. Postoji problem kako uspostaviti kontakt sa privrednim subjektima, kako ga negovati i kako ga činiti efikasnim.

Đaci Politehničke škole odlaze na praksu u Rotografiku. Oni tamo odlaze na praksu, ali niko iz Rotografike nije plaćen i zadužen da posebno o njima brine. Dobiju majstora koji radi za mašinom, i to je to. Taj majstor ima normu, gleda svoj posao i kako će svoju platu zaraditi. Nema dovoljno vremena ni resursa ta fabrika kako bi našim đacima posvetila dovoljno vremena, kako bi naši đaci imali tamo svog mentora. Na lokalnom nivou bi đacima koji idu na zanate trebalo pružiti neke stipendije, ako ne može stipendije, olakšice, ako to ne može dati im podstrek. Dati im neku satisfakciju, ukazati im na značaj toga.  U našoj školi je slučaj da se za stolarski zanat upiše njih pet, a za neki četverogodišnji smer se upiše mnogo više iako znaju da sa njim neće imati posla. Niko neće da upiše ono za šta se zna da je perspektivno i da pruža mogućnost zapošljavanja. Često na praksi čiste fabrički krug, ili zidar celu praksu betonira. Pa, dođe na završnu praksu, umesto da zida betonira“,  rekao je Iso Planić direktor Politehničke škole.

Ono što je još izneseno kao problem jeste što su spušteni kriterijumi za upis u četverogodišnje strukovne škole. Na pojedine smerove se moglo upisati i sa 0 bodova. Tako da su mnogi učenici umesto zanata na kojem bi bili možda uspešniji i posle završene škole skoro sigurno imali posao, radije upisali četvorogodišnji smer. Mnogi na ovom skupu su se složili da dobri majstori u Subotici imaju mnogo posla i da ih je sve manje.

“Zašto bi neko došao da napravi fabriku ako neće imati radnika. Moramo da imamo zainteresovane učenike, da ponudimo dobar sistem, koji je na pravi način povezan sa privredom, onda uz puno rada, sa povezivanjem nekoliko resora možemo da dođemo do nekog proizvoda“, rekao je Nikola Matković direktor Hemijsko- tehnološke škole.

Ispred Gradske uprave, gospodin Ljuben Hristov je prisustvovao okruglom stolu.

„Država je ta koja treba da profiliše i daje strategiju. Treba ulagati i činiti da ta zanimanja budu atraktivna. Jedna firma iz Subotice, izvoznički orijentisana imala je prošle godine preko 80 000 000 dolara izvoza, s tim što oni ne mogu da otvore drugu smenu jer im fale stolari i tapetari“, rekao je Ljuben Hristov.

Da li je dualno obrazovanje dobro? Da li privrednici treba da diktriraju koje obrazovne profile da školujemo? S druge strane teško je ignorisati potražnje sa tržišta rada kada svi mi posle školovanja želimo da se zaposlimo. Da li biste vi vaše dete upisali na zanat ako biste znali da ga gotovo sigurno čeka posao po završetku školovanja?