Omiljeno letnje osveženje - koje ukuse sladoleda Subotičani biraju ovog leta?
Jedna od glavnih asocijacija na sunčane dane i letnje žege jeste sladoled, za kojim većina nas posegne u cilju osveženja i zadovoljstva. Iz godine u godinu, rashladne vitirine sve su šarenije, budući da je lepeza ponuđenih ukusa sve šira.
- Ne postoji pravilo, o ukusima se ne raspravlja. Ali prema nekim statistikama, tri najprodavanija ukusa sladoleda su vanila, kao baza svih mlečnih sladoleda, čokolada i jagoda - Kaže Ismali Nezirović, iz poslatičarnice "Pelivan".
Iako se naši sugrađani uglavnom drže klasičnih ukusa, on se trudi da uvek nudi i nove ukuse, koji su na različite načine prihvaćeni.
- Sladoledarstvo je umetnost, tu možete da pustite mašti na volju i da napravite šta želite. Jedne godine sam napravio od latica ruže, ali nije bio tako aromatičan kako sam želeo. Ono što mi se ne dopadne, skinem iz ponude. Bio sam skeptik za mak, ali je taj ukus postao veoma popularan, Valjda je takvo podneblje, odrasli smo na rezancima sa makom, na štrudli sa makom, iako sam bio skeptičan, zaživelo je. Tu je i krempita, to je najlakši kolač, a sasvim slučajno sam došao na ideju, taj ukus ima neki poseban šmek - objašnjava Nezirović.
Nasuprot tradiciji, uvek stoji ono što je moderno, pa tako u vitrinama poslastičarnice "Elita" pronalazimo sladolede sa ukusom lubenice, manga, lavande, slane karamele.
- Naši sugrađani malo teže prihvataju nove ukuse, ali mi smo uvek spremni da im ponudimo ono što je popularno u svetu. Recimo kada ponudimo slanu karamelu, oni su skeptični, često neće da probaju, ali ako probaju uglavnom im se dopadne. Najpopularniji ukusi su lubenica, mango, bela čokolada sa borovnicom, šumsko voće, pored klasičnih vanile i čokolade - kaže Muharem Bajrami iz ove posalstičarnice - Čini mi se da novi ukusi polako potiskuju stare, iako tim novim treba vremena da zažive. Recimo lešnik, rum - traže se još uvek, ali kao da polako gube popularnost, potisnuti novim ukusima. Novi ukusi popularniji su kod dece i mlađih, koji su spremniji da isprobavaju i eksperimentišu. Ja sam recimo više verovao u lavandu, ali čini mi se da naši sugrađani nisu taj ukus prepozanali kao omiljeni.
Svi se, uglavnom, slažemo da je sladoledu teško odoleti, posebno u danima tropskih temperatura. Pored proteina i vitamina, u zavisnosti od vrste, sladoled je izuzetno bogat sećerom, zbog koga ipak treba biti na oprezu kada je u pitanju konzumiranje sladoleda.
- Sladoled može biti mlečni, što je uglavnom slučaj, ili voćni, koji je uglavnom voda sa voćem i šećerom. Ranije je često svrstavan u "džank-fud", gde su grickalice, bombone i slično, ali to zaista nije za poređenje. U sladoledu imamo izvesnu količinu proteina, zatim vitamine topive u mastima - A, D, E, K iz mleka, vitamine B grupa, zatim vitamin C ako ima dodatog voća. Ono loše u sladoledu jeste šećer. Većinu sladoleda čini voda, ali polovina suvih materija je šećer. Sladoledi bez šećera imaju zaslađivače, koji opet imaju svoja neka svojstva. Zbog toga nije preporučljivo da se unosi u velikim količinama, preporuka je 2-3 puta nedeljo manja količina sladoleda, naravno oni koji imaju problem sa održavanjem šećera u krvi, u skladu sa tim, da prepolove porciju - kaže dr Karolina Berenji, nutricionista subotičkog Zavoda za javno zdravlje .
