„Onamo namo“ među Subotičanima
Promocija pesničkih portreta, poslednjeg dela troknjižja kome su prethodili „100 mojih portreta“ i „Mojih 80“, deo je „Svetosavske nedelje“, koju već tri decenije organizuje Srpski kulturni centar „Sveti Sava“. Zbog toga je književno veče počelo čuvenom „Pričom o Svetom Savi“ . Potom je publika netremice slušala poemu „Senta“, „Lovćen“, „Pesnik“, „Poljubac i 30 srebrnjaka“, „Avakum“, „Mojkovačka bitka“...
- Po tradiciji, moja knjiga je predstavljena na „Svetosavskoj nedelje“ , na jednom od najlepših i najotmenijih mesta koje imamo. Rođen sam nedaleko odavde, u Senti, i ova knjiga „Onamo namo“ počinje poemom o Senti a završava se poemom „Onamo namo – kaže Bećković. - U njoj su portreti mojih prijatelja, ljudi koji su obeležili moj život i to je neka vrsta autobiografije o drugima. Najveća sreća mog života su ljudi sa kojima sam živeo. Većina njih više nije sa nama a postoji čitava jedna usmena književnost koja nije zabeležena, pogotovo u današnje vreme kada se književnost odmakla od života i ljudi. Publika se uželela istine iz stvarnog života, popularni su memoari i svedočenja, dosta im je bilo izmišljanja i fantazije.
Zbog toga ne čudi što su Subotičani više od sat i po vremena slušali o Branku Miljkoviću, Jovanu Dučiću, Stanislavu Vinaveru, Svetom Justinu Popoviću, Lazi Kostiću...
- Subotičkoj publici se vredi obraćati.Čitaoci su najvažniji. Stalno se govori da se više piše nego čita, ali na ovakvim mestima se vidi da takva priča nije tačna, da ne samo što ljudi čitaju, nego osećaju svako mesto – smatra naš najveći živi pesnik i poručuje da se poezija i dalje trudi da vrati ljubav i veru među ljude. - Ona ne može ni nastati drugačije nego iz ljubavi. Mržnja je sama po sebi laž. Mrzimo samo one u kojima prepoznajemo svoje osobine. Lakše nam je da mrzimo druge nego sebe.
