Oni dolaze: Dijana Lacman, učenica OŠ "Majšanski put"
Za Dijanu Lacman, književnost je mnogo više od reči ispisanih odgovarajućim i smislenim redosledom na hartiji papira. Za nju je to svet mašte i sanjalaštva, umetnosti pisanja i podučavanja životu sa svim njegovim zgodama i nezgodama, ali i sećanje na bezbrižno detinjstvo.
- Književnost me interesuje od kada sam bila mala, pošto sam jako volela da čitam, a i drugi su voleli da mi čitaju. Na primer, moja baka je volela da mi čita bajke pred spavanje, pa je mene to zainteresovalo da, kada naučim slova, počnem i ja nešto da čitam, samo što tada već to nisu bile bajke - priča Dijana, otkrivajući da joj je omiljena knjiga "Kći trgovca svilom" zbog njene mističnosti i spoja više različitih žanrova. - Volim i Branislava Nušića zbog njegovih komedija koje su satirične, a samim time i zanimljive za čitanje. Baš sam nedavno čitala "Sumnjivo lice", koje sam potom gledala u pozorištu i to mi se veoma dopalo da prvo pročitam, a onda i pogledam kako neko shvata te likove i prenosi ih u život.
Kada je krenula u školu, Dijana nije ni znala da će u višim razredima moći da se takmiči iz jezičke umetnosti, već je to saznala od nastavnice, što je u njoj probudilo neizmernu radost. Dok se priprema za republičko takmičenje koje je čeka ovog vikenda, priseća se svog prvog učešća na Književnoj olimpijadi, za koje kaže da će večno ostati urezano u njenom pamćenju.
- Prvi put sam otišla na takmičenje u sedmom razredu i toliko je bilo zanimljivo, bilo je mnogo lepih pitanja, a najviše mi se dopalo to što se ide u sitne detalje knjiga koje čitamo. Takođe, volim da prepoznajem i primenjujem stilske figure, jer veoma lepo oblikuju tekst. Epiteti su naravno lepi i su to pridevi koji opisuju nešto, ali mi je najzanimljivija metafora, jer je nju najteže ubaciti zato što donosi preneseno značenje, stoga je potrebno i pronaći adekvatno mesto u koje će se umetnuti - objašnjava Dijana.
Ljubav prema književnosti za ovu talentovanu učenicu ne prestaje kada se završi škola i prođu takmičenja, već tokom cele godine čita knjige i poeziju, pohađa Književni klub Fondacije "Danilo Kiš", a takođe recituje i piše pesme. Kao mlada pesnikinja u usponu, Dijana se ugleda na velikane srpske poezije, poput Desanke Maksimović i Jovana Jovanovića Zmaja, u kojem pronalazi inspiraciju jer je, kako ističe, ozbiljan pesnik kojem je poezija istovremeno pitka i laka za razumevanje.
- Pesme pišem u slobodno vreme, to je nešto što radim za sebe. Volim da pustim neku klasičnu muziku, bez reči, kako bih mogla da se opustim i udubim u razmišljanje, jer kada razmišljate jedno vreme, reči same isteknu na papir. Moje pesme su uglavnom opisne, pošto mislim da još uvek nemam dovoljno razvijen fond reči da bih pisala nešto ozbiljnije, a takođe pišem i misaone pesme. Najviše volim da se bavim tužnim temama, jer kada me nešto pogodi, onda mogu da napišem dobru pesmu - kaže Dijana, dodajući da najviše voli da recituje elegije, upravo zbog setnih emocija koje može verodostojno da izrazi. - Tajna dobrog recitovanja je u tome da morate mnogo da se usredsredite i bez treme, jer je mene trema jako kočila, dok nisam krenula na radionice koje su mi pomogle da se oslobodim. Važno je i da izaberete pesmu koja se vama sviđa, a ne nešto što mislite da je popularno i da će se svideti drugima.
Da nije zaljubljenik samo u jezičku, već i u muzičku umetnost, potvrđuje to što ova talentovana učenica pohađa i Muzičku školu, na Odseku za klavir. Prvi susret sa ovim melodičnim instrumentom doživela je još, kako kaže, u zabavištu, kada je sa svojim vršanjacima pevala dečije pesme, dok je nastavnica svirala.
- To je meni tako zvučalo predivno, da neko može da stvara tako lepu muziku i onda sam se jako zainteresovala za klavir - oduševljeno će Dijana. - Bilo je uspona i padova, trenutaka kada nisam mogla očima da vidim klavir, ali i onih kada sam ga obožavala i stalno sedela za njim. Sada kada sam zrelija, kad god imam slobodnog vremena volim da sviram ukućanima i za sebe, jer kada sam sama kod kuće, volim da ga podesim na najjači zvuk i sviram. Baha ne volim toliko da sviram, ali volim da ga slušam. Dosta je težak i izazovan, dok volim da sviram od Betovena "Za Elizu", a najviše one kompozicije koje su melodične i energične, pune kontrasta i mogu baš da zazvuče.
U nastavku školovanja, Dijana će se opredeliti za Gimnaziju "Svetozar Marković", gde će upisati društveno-jezički smer, jer bi nakon završetka srednje škole želela da nastavi studije književnosti. Međutim, na tom putu, moraće da donese i jednu tešku odluku.
- Mnogo sam razmišljala i odlučila sam da verovatno neću nastaviti srednju Muzičku školu, jer želim da se usredsredim na srpski jezik i književnost, ali će klavir uvek biti deo mene i mislim da ću uvek voleti da mu se vraćam ili da možda jednog dana učim malu decu da sviraju - poručuje Dijana.
USPESI
3. razred
- Prvo mesto na festivalu "Pianissimo" u Muzičkoj školi Subotica;
- Diploma na opštinskom recitatorskom takmičenju;
- Pohvala na okružnom recitatorskom takmičenju.
4. razred
- Prvo mesto na festivalu "Pianissimo" u Muzičkoj školi Subotica.
5. razred
- Diploma na opštinskom recitatorskom takmičenju;
- Pohvala na okružnom recitatorskom takmičenju.
6. razred
- Drugo mesto na festivalu "Pianissimo" u Muzičkoj školi Subotica;
- Diploma na opštinskom recitatorskom takmičenju;
- Pohvala na okružnom recitatorskom takmičenju.
7. razred
- Drugo mesto na festivalu "Pianissimo" u Muzičkoj školi Subotica;
- Treće mesto na opštinskom takmičenju "Književna olimpijada";
- Treće mesto na okružnom takmičenju "Književna olimpijada".
8. razred
- Treće mesto na opštinskom takmičenju iz istorije;
- Pohvala na okružnom takmičenju iz istorije;
- Drugo mesto na opštinskom takmičenju "Književna olimpijada";
- Drugo mesto na okružnom takmičenju "Književna olimpijada" i plasman na republičko takmičenje.