Osmogodišnji Leon Đaković pobeđuje u teškoj borbi

Kada se pre pet meseci osmogodišnji Leon Đaković požalio na bolove u stomaku, ni njegova porodica, ni lekari nisu mogli da naslute da je to samo početak jedne lavovske borbe nasmejanog i odlučnog dečaka. Borbe protiv opake bolesti koja mu je napala tanko crevo i od koje se već nekoliko meseci leči uz pomoć hemoterapija. Borbe iz koje polako izlazi kao pobednik.

- Bolovi su počeli kada sam primala hemoterapije zbog karcinoma na dojci i mislili smo da mu je to od stresa jer je gledao mamu kako ostaje bez kose. Kada sam primila četvrtu hemoterapiju rekli su nam dijagnozu i ne mogu vam opisati koji je to šok bio – priča majka Valentina, koja se i sama sa karcinom bori već pet godina. – Znam šta je sa mnom, kroz šta prolazim, a sad to mora i on. To mi je bilo strašno.

Dok je ona primala terapije, otac Borislav je na sve načine, u vreme epidemije, pokušavao da nađe uzrok bolova u stomaku.

- Išli smo od jednog do drugog lekara, pio je lekove ali grčevi su bili i dalje tu. Posle mesec i po dana otišli smo na hitan prijem i tamo se na ultrazvuku videlo da je u pitanju ileus. To je rutinska operacija. Međutim, tokom operacije doktor je video priraslinu na tankom crevu – sa knedlom u grlu priča otac Borislav. – Poslali su uzorak u Kamenicu i tamo su utvrdili da je u pitanju tumor na tankom crevu sa limfomom. On, međutim, nije imao klasične simptome limfoma, jedino je kao predznak imao noćno znojenje.

Čim se malo oporavio od operacije, Leon je primljen u Dečju bolnicu u Novom Sadu, gde mu je određeno pet blokova hemoterapija, koji su po standardima Evropske unije za ovu vrstu bolesti.

- Kada je primljen u bolnicu, pogoršalo mu se stanje i vratili su mu se bolovi. Ponovo je operisan i izvađeno mu je više od litre tečnosti iz stomaka, ali na sreću rezultati su pokazali da u njoj nema nikakvih bakterija. Kako bolovi nisu prestajali, operisan je i treći put, uklonjene su mu naslage i perforacije na crevu i videli su se znaci pozitivnih promena – objašnjava otac koji je svo vreme bio uz njega u bolnici. – U međuvremenu je imao problema sa leukocitima, aftama, CRP koji mu je skakao, organizam mu je jako oslabio... Telo mu se borilo sa tako jakim lekovima. Bili smo srećni kad je mogao da jede, ali kako nije bilo poseta, donosili su nam ono što mu se jede do terase, a onda smo mi kanapom to podizali do sobe. Dešavalo se da smo se u jednom danu pet puta selili, ali to je sada iza nas. Nedavno je primio peti blok hemoterapije, nalazi krvi su mu sada dobri, i sada čekamo PET sken, da vidimo stvarno stanje u organizmu. Doktori ne vole puno da pričaju, ali mi verujemo da će sve biti dobro.

Dok se Leon borio u Dečjoj bolnici, njegova mama Valentina vodila je istu bitku nekoliko kilometara dalje, na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Kako je cela zemlja bila u kandžama kovida 19, ne treba ni da spominjemo koliko je to otežalo lečenje i majke i sina.

- Prvi susret sa doktorkom imala sam na klupi u dvorištu bolnice gde mi je kratko ispričala šta je sa Leonom i kakva je procedura. To mi je bilo tako neljudski i bez saosećajnosti – priča „majka hraborst“, koja je 19. maja operisana i otklonjena joj je cela dojka sa potpazušnim žlezdama.  – Nijednom nisam otišla u Kamenicu a da nisam svratila u bolnicu da ih vidim. Molila sam ih da me puste, da ga vidim bar na minut, svaki put sam imala test da sam negativna ali nije pomoglo.  Čak sam i sveže operisana otišla da ga vidim, ali nisu dozvolili. Jedini kontakt sa njim bio mi je razgovor preko terase, vidim ga a pričamo na telefon. To mi je jako teško palo. Ne mogu ni opisati koliko.

Bez obzira na težinu situacije u kojoj se nalaze, optimizam i ljubav odišu u svakom kutku njihovog toplog doma.

- Trudili smo se da ni u jednom trenutku ne kažemo pred njim o čemu je reč, da se dete ne bi opteretilo jer je još uvek mali. On misli da ima isti virus kao mama i da piju jake lekove da bi ga pobedili. On sada trčkara i vozi bicikl po dvorištu, maksimalno pet minuta dnevno, počinje da uči na daljinu kako ne bi zaostajao u školi – dalje će majka.  – Sada smo svi na okupu, jedni drugima dajemo snagu i podršku. Treba puno vremena, razumevanja, strpljenja, bude svakakvih momenata, ali ne damo se. Bićemo dobro i on i ja. Sigurna sam u to.

HUMANITARNI TURNIR ZA LEONA

Kako bi pomogli Leonu i njegovoj porodici da prevaziđu ovu tešku situaciju, u petak na Paliću organizuju se sportske igre bez granice.

- Zahvalni smo svima koji su nam do sada pomogli. Ovo nije nešto što traje mesec ili dva, pa da kažeš stisnućemo zube, mi ne znamo koliko ćemo biti u ovome i kada ćemo moći da nastavimo da živimo bez odlazaka kod lekara, na komisije, bez lekova... – kaže majka Valentina.

Humanitarni turnir, koji organizuju subotički fakulteti i visoke škole, će održati (sutra) na sportskim terenima na Peščanoj plaži i sportskom parku, s početkom u 9 časova. Biće organizovano takmičenje u basketu, malom fudbalu, odbojci na pesku i igrama bez granica.

Prijave ekipa mogu da se obave još u petak putem telefona 065/521-73-33.

Za dobro raspoloženje i atmosferu biće zadužen DJ Milić, na dnevnoj žurci koja počinje u 13 časova.