Osobe sa invaliditetom iznele gradskom ombudsmanu probleme i svakodnevne izazove

Subotička udruženja osoba sa invaliditetom "Centar za pravi život" i "Amputirani i rođeni sa malformacijama" organizovali su sinoć u Studentskom odmaralištu na Paliću tribinu za svoje članove, na kojoj je lokalni ombudsman, Erika Tot Salai, predstavila Vodič kroz prava i subvencije za socijalno ugrožene, osobe sa invaliditetom i podršku porodici, a zatim i saslušala brojne probleme i izazove s kojima se svakodnevno susreću osobe sa invaliditetom. Nakon tribine, članovi su nastavili druženje uz večeru.

- Ustav Republike Srbije, u delu zagarantovanih ljudskih prava, propisuje da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć u cilju zadovoljenja opštih životnih potreba, savladavanja, socijalnih i drugih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu. U Srbiji ne postoji propis koji reguliše sva prava i subvencije, samim time teško je pratiti način ostvarivanja tih prava. Zbog toga smo izradili ovaj Vodič kako bi bolje informisali građane, u skladu sa važećim propisima - objasnila je Tot Salai, navodeći da je cilj definisanja ovih prava poboljšanje opšteg položaja osoba sa invaliditetom, unapređenje kvaliteta života i jačanje socijalne inkluzije.

Među pravima koja obezbeđuje Grad Subotica su pravo na informacije, pravo na učešće u donošenju odluka o svom stanju i potrebama, pravo na slobodan izbor usluge, pravo na poverljivost podataka, kao i pravo na pritužbu, rezimirala je Tot Salai.

VODIČ - Kancelarija lokalnog ombudsmana sačinila je Vodič kroz prava i subvencije namenjenih osobama sa invaliditetom, penzionerima sa nižim primanjima, socijalno ugroženim licima i deci, kako bi se što bolje informisali o svojim pravima iz oblasti socijalne zaštite, finansijske podrške porodicama sa decom i subvencijama koja nude javna i javno komunalna preduzeća. Dokument možete preuzeti ovde.

Što se tiče dnevnih usluga, Tot Salai je precizirala da se radi o Dnevnom boravku za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju, zatim Dnevnom boravku za umereno i teže mentalno nedovoljno razvijena odrasla lica, Dnevnom boravku odraslih i starih lica sa invaliditetom, pomoći i nege u kući, klubovima za odrasla i starija lica i ličnom pratiocu deteta. Pored dnevnih usluga, tu su usluge podrške za samostalni život, savetodavne usluge i usluge smeštaja (privremeni smeštaj i Sigurna kuća za žrtve nasilja).

Kroz razgovor nametnuli su se neki problemi, od institucionalnih, organizacionih, infrastrukturnih, pa sve do tehničkih. Kao jedan od većih, istaknuta je komunikacija sa Centrom za socijalni rad (CZSR), što je Tot Salai i potvrdila, navodeći da upravo prema ovoj ustanovi ima najviše pritužbi. Korisnici su se žalili da ta ustanova sporo radi, te da vrlo često ni ne dobiju odgovore na svoje upite.

- Rok za rešavanje predmeta je 30 dana, najkasnije 60, a posle toga krši se zakon. Oni kada probiju rok od 30 dana, već onda naprave puno problema korisnicima. Ova ustanova mora da ima poseban senzibilitet za potrebe onih osoba sa kojima rade. Imamo jako puno pritužbi na rad CZSR, pa pozivam i sve vas koji ne dobijete odgovore da nam se javite, a onda ćemo im se mi službeno obratiti - rekla je Tot Salai.

Na ovaj problem sa CZSR nadovezao se i Dejan Đokić, predsednik Udruženja "Centar za pravi život", koji je rekao da je doći do najobičnije informacije, nekada prava avantura.

- Ima dana kada po sat vremena telefonom pokušavam da dođem do nekoga, neretko se niko ne javi, ili slede prebacivanja na druge lokale. Prosto izgubiš volju. Drugi problem je kada trebaš nekome direktno da se obratiš, a nemaš kako da saznaš kome, pa se vrte brojevi, nova prebacivanja. Bez obzira što neki imaju direktne brojeve, ne zna svako ko mu treba za rešavanje njegovog problema - požalio se Đokić.

POTREBNO NOVO VOZILO ZA TRANSPORT OSI

Iz Udruženja "Centar za pravi život" kao jedan od većih problema ističu kombi koji je star 22 godine, u lošem je stanju i kao takav značajno utiče na realizaciju brojnih aktivnosti, ali i ostvarivanju potreba koje članovi imaju individualno.

- Imamo stari kombi sa kojim se ne usudimo izaći iz Subotice. U poslednjih 10 godina obraćali smo se ne znam ni ja kome sve da nam pokušaju obezbediti dva kombija i vozača. Mnogi su obećavali, ali ništa od toga. Nije to veliki trošak, a nama bi mnogo značilo. Neke ustanove u gradu su dobile 3-4 vozila, a koja imaju po 25-30 članova, a nas osoba sa invaliditetom u gradu ima oko 400, i potrebna su nam ta vozila. Uskraćena su nam druženja, sportske aktivnosti, ne možemo ljude razvoziti na posao i u školu, na zdravstvene preglede, vakcinaciju - predočio je Stipan Cakić iz Udruženja "Centar za pravi život".

IZ BUDŽETA 3 ODSTO ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

Osobe sa invaliditetom su saglasne da je premalo izdvajanja za njihove potrebe i apeluju na gradsku vlast da malo više obrate pažnju.

- Nije mi jasno da Grad koji ima budžet od 6 milijardi, da ne može da odvoji 3 odsto za osobe sa invaliditetom, a to je oko 180 miliona dinara. Sa tim budžetom mogli bismo da rešimo brojne probleme. U Subotici imamo 16-17 udruženja koja se bave problemima osoba sa invaliditetom - kazao je Cakić.

IZJEDNAČAVANJE PRAVA INVALIDA U SVIM GRADOVIMA

U bloku koji se tiče ostvarivanja prava iz oblasti finansijske podrške, članovi su imali veliku primedbu. Oni su se generalno zalagali da Grad učini sve što može da pomogne u rasterećenju kućnog budžeta, kroz popuste i svojevrsne subvencije na usluge gradskih preduzeća.

- U Beogradu osobe sa 80 odsto telesnog oštećenja sve plaćaju upola, postavlja se pitanje zašto smo mi u Subotici diskrimisani po tom pitanju. Valjda ne treba da pravimo razliku invaliditeta po gradovima? Ovo je klasična diskriminacija, a dešava se zato što Beograd ima veći budžet za invalide od Subotice - rekao je Stipan Cakić. - Drugi problem je direktno finansiranje, odnosno novac koji dobijemo od Grada. Tu je poseban problem. Evo, kroz primer našeg udruženja, dobijemo 200.000 dinara, moramo da pozajmimo 100.000 dinara da potrošimo i opravdamo da bi nam Grad to refundirao. Odakle nama taj novac?

ZAKUP PROSTORIJA ZA UDRUŽENJA

Po rečima Dejana Đokića, zgrada Nove opštine nekada je vrvila od života, a danas je prazna. Kao razlog tome vidi odluku gradskih vlasti da postavi nerealno visoke cene zakupa, koji je i njihovo udruženje "oteralo" iz prostora koji im je pre skoro dve decenije dat na korišćenje, bez naknade. To je bio prostor u kojem su se okupljali, družili i održavali sastanke.

- Prostor smo pre 20 godina dobili besplatno, sredili ga za naše potrebe. Odlukom gradskih vlasti 2013. godine naloženo nam je da taj prostor treba da plaćamo nešto više od pola miliona dinara godišnje. Mi smo u 80 kvadrata delili prostor sa još četiri udruženja. Dobijemo godišnjim programom 200.000 dinara, polovinu toga treba da damo za zakup, praktično da vratimo Gradu - zaključuje Cakić.

AUTOBUSKI PREVOZ

Jedna od primedbi je bila i na (pri)gradski autobuski prevoz jer su vozila, kako tvrde, neusklađena sa potrebama osoba sa invaliditetom.

- "Subotica-trans" nabavio je autobuse koji, kako kažu, imaju rampe. Jednom sam probao da uđem i skoro sam ispao iz kolica. To nisu klasične rampe, to su, kako mi kažemo "skakaonice", pod visokom kosinom. Autobuske stanice su nam takve kakve jesu, i zbog toga ja ne mogu da uđem u autobus. Drugi problem je što takvi autobusi saobraćaju samo na nekoliko linija. Bilo je situacija i da vozač nema ključ, ili ne može da otvori tu rampu - objasnio je Dejan Đokić.

ZGRADA POZORIŠTA NEDOSTUPNA INVALIDIMA U KOLICIMA?

Osobama sa invaliditetom koja koriste kolica za kretanje treba da je omogućen prilaz najvažnijim javnim objektima. Jedan od takvih je i Narodno pozorište. Primedba je da ovaj kulturni objekat, kako sada stvari stoje, neće biti prilagođen za njihove potrebe.

- Želja mi je da pogledam predstavu u Novom pozorištu, ali bojim se da to neću biti u prilici. Kada se pravila nova zgrada o svemu se mislilo samo ne o potrebama osoba sa invaliditetom. Koliko sam video na slikama u toj zgradi ima mnogo stepenica, a nema nijedna rampa. Po zakonu ne bi smeo da se dozvoli tehnički prijem, ali videćete, biće tako ostavljeno. Sramota je da pozorište, koje toliko dugo čekamo, nema pristup za osobe sa invaliditetom - zaključio je Đokić.

Zaključak tribine je da bi sva udruženja osoba sa invaliditetom trebalo da se udruže i zajednički nastupe, zahtevajući ostvarivanje svojih prava, a u tome im je ponuđena i pomoć Kancelarije lokalnog ombudsmana, kao kanala koji može da bude garant većeg dosega.

- Sugerisao bih, a da prenesete dalje, da je sasvim logično da kada odlučujete o nekim pitanja koja se tiču osoba sa invaliditetom, uključite i nas, jer mi najbolje znamo šta su naše potrebe i problemi - rekao je Dejan Đokić. - Da sednemo za isti sto, da porazgovaramo, da nas saslušate, jer zajedno ćemo biti bliži konstruktivnom rešenju.

Gradski ombudsman, Erika Tot Salai, zamolila je udruženja da naprave radni sastanak, da definišu svoje potrebe i svoja očekivanja, da se donese zajednička procena prema kojem nivou vlasti treba da se upute primedbe, pa da se krene u postepeno rešavanje.

- Hajde da počnemo sa rešavanjem problema na lokalnom nivou. Naš položaj nije nikada bio gori nego što je poslednjih nekoliko meseci - poručio je Đokić.

Na kraju skupa, aplauzom za lokalnog ombudsmana, osobe sa invaliditetom uputile su zahvalnost za ovaj razgovor, izdvojeno vreme i priliku da iznesu svoje probleme, kao i da se iz prve ruke informišu o nekim pravima koja (ne)ostvaruju. Stavili su do znanja da s puno entuzijazma očekuju naredne korake.