Otvara se ambulanta za demencije

Alchajmerova bolest je prema rečima lekara, najčešći uzrok demencije koji se u najvećem broju slučajeva javlja kod starijih od 65 godina, mada se može javiti i kod mlađih osoba. Razvija se više godina, a zaboravnost, gubitak kratkotrajnog pamćenja, ponavljanje pitanja, gubitak interesovanja, problemi u pronalaženju reči, samo su neki od simptoma sa kojim se svakodnevno suočavaju ljudi oboleli od demencije i Alchajmerove bolesti.

U Srbiji se, a slična situacija je i u Subotici, iz godine u godinu beleži sve veći broj obolelih od Alchajmerove bolesti. Njihov broj se na svakih 20 godina udvostručuje, a procene su da će 2050. godine dostići 116 miliona.  Leka za ovo oboljenje mozga, još uvek nema, ali ono što je važno znati je da rano dijagnostikovanje i rano započinjanje terapije, ublažava postojeće simptome i odlaže pojavu novih simptoma.  Iz tog razloga je i nastala potreba za otvaranjem Ambulante za demencije u subotičkoj Opštoj bolnici.

- Pacijenti sa kognitivnim smetnjama zahtevaju više vremena za pregled od predviđenog u redovnim ambulantnim uslovima, kako zbog otežanog dobijanja podataka od samog pacijenta, tako i zbog potrebe detaljnog razgovora sa članovima porodice, a potom i neurološkog pregleda koji podrazumeva i popunjavanje određenih testova kojima procenjujemo pamćenje, mogućnosti rešavanja složenih zadataka i druge sposobnosti bolesnika. U okviru ambulante pacijenti će biti pregledani i od strane psihijatara, čija je pomoć u diferencijalnoj dijagnozi dragocena - navodi dr Nada Vasković Maravić, načelnik odeljenja psihijatrije u Opštoj bolnici Subotica.

SAVREMENA MEDICINA POZNAJE TERAPIJU I NAČINE ZA USPORAVANJE DEMENTNOG PROCESA

Dijagnoza demencije i dalje "kasni" - U Srbiji se dijagnoza bolesti demencije i dalje uspostavlja kasno, odnosno u slučajevima kada su onesposobljavajući simptomi jasni, a mentalne promene potpuno vidljive. To je dodatna otežavajuća okolnost i za lekare i pacijente u terapiji lečenja. U svetu od Alhajmerove bolesti, najčešćeg uzročnika demencije boluje oko 36 miliona ljudi, a procena je da će do 2050. godine taj broj premašiti 116 miliona. Statistički gledano, od te bolesti svakih 7 sekundi oboli 1 osoba, što je rapidan rast, te je rana dijagnostika i dalje ključna u lečenju.

Nakon srednjeg životnog doba kao najkreativnije faze u životu, sa dostizanjem najviših dometa u porodičnom, profesionalnom planu, nastupa starost. To životno doba prema rečima dr Nade Vasković Maravić ni u kom slučaju ne znači i nastupanje dementnog procesa.

- Svedoci smo da i ljudi u dubokoj starosti mogu da poseduju izuzetnu mentalnu svežinu i da postižu velike rezultate na profesionalnom i stvaralačkom planu.  Godinama raste broj obolelih od demencije. Tako se kod 1% ljudi od 60 godina do 40% ljudi od 85 godina, javljaju simptomi demencije. Ukoliko nisu narušene aktivnosti svakodnevnog života ne možemo govoriti o demenciji.  Stanovništvo Srbije stari, pa tako i Subotičani. Oko 95% demencija čine degenerativne demencije: Alchajmerova, Vaskularna, Frontotemporalna demencija i Demencija sa levijevim telima. Demencija može biti jedino ispoljavanje kod obolelog, ali se može ispoljiti uz jedno od neuroloških oboljenja kao što su Parkinsonova bolest, Vilsonova bolest, multisistemska atrofija i slične. Etiologija demencija je takođe različita te može biti degenerativna, vaskularna, infektivna, psihijatrijska, metabolička, traumatska, tumorska. U kliničkoj slici demencije dominiraju ispadi u ključnim psihičkim funkcijama koje imaju progresivan tok i dovode postepeno do potpune razgradnje ličnosti.  To se neminovno odražava na ponašanje osobe i njeno celokupno funkcionisanje. Poremećeni su pre svega pamćenje, inteligencija, mišljenje, emocije, volja i nagoni. Obolelima od demencije se podjednako bave i psihijatri i neurolozi. Savremena medicina i pored svega ovoga ipak poznaje terapiju i načine za usporavanje dementnog procesa.  Jedna od najbitnijih stvari je rano postavljanje dijagnoze demencije, kako bi se pravovremeno započela terapija, ukućani i rodbina pripremili i edukovali se za negu obolelih od Alchajmerove bolesti - objašnjava dr Vasković Maravić.

Troškovi otvaranja buduće ambulante za demencije u subotičkoj bolnici su minimalni, stručnjaci postoje, te je prema rečima nadležnih, sve spremno da ambulanta u najkraćem roku i počne sa radom. Prednosti njenog postojanja su brojne a među najznačajnijima prema tvrdnjama lekara su što oboleli i rodbina neće više morati da čekaju na pregled, jer će praćenje pacijenata i terapijski učinak biti mnogo redovniji i bolji. Ambulanta za demencije je u našem najbližem okruženju, ne tako davno, otvorena u Bolnici u Somboru.