Otvaranje izložbe "Portret Danila Kiša"
Na otvaranju će govoriti članovi komisije Nela Tonković, istoričarka umetnosti, i Emil Kadirić, akademski slikar, zatim savetnica gradonačelnika zadužena za kulturu Valerija Agošton Pribila i predstavnice Fondacije. Tom prikom će masterka violončela Milena Radović, članica Udruženja "Electe", odsvirati Sarabandu iz Bahove Svite za solo violončelo broj 2.
Likovni konkurs "Portret Danila Kiša" je bio otvoren od 3. februara do 15. aprila 2015. godine. Na konkurs se prijavilo 112 autora sa više od 150 radova. Pristigle radove ocenjivala je nezavisna stručna komisija koju su činili: Nela Tonković, istoričarka umetnosti, Emil Kadirić, akademski slikar, i Atila Širbik, pisac i urednik literarno-likovnog časopisa "Symposion". Komisija je jednoglasno donela odluku o izboru pet ravnopravno nagrađenih radova sledećih autora: Mila Grubišić, Subotica, Iris Kristovac, Subotica, Jovan Markov, Beograd, Milan Glozić, Kučevo, i Pavle i Nikola Gavrilović, Obrenovac. Osim nagrađenih autora, komisija je izabrala pet učesnika koje pohvaljuje: Aleksandar V. Branković, Beograd, Jana i Đorđe Petrović, Niš, Kinga Borat, Senta, Kristina Radojčin, Subotica, i Vladimir Milojković, Subotica.
Pet izabranih autora kao nagradu za učešće i prikazane likovne kvalitete osvojili su knjigu Danila Kiša, knjigu autora koje je Danilo Kiš rado čitao i prevodio, film "Peščanik" (2007; zasnovan na životu i književnosti Danila Kiša) Sabolča Tolnaija, filmskog reditelja iz Subotice, i sadnicu divljeg kestena. U knjizi priča Danila Kiša "Rani jadi" u istoimenoj priči kao motiv javlja se potraga za Ulicom divljih kestenova. Na tragu tog motiva i Kišove priče, pet sadnica divljeg kestena, zasađene na mestima koje nagrađeni autori odaberu za njihov novi dom, činiće metaforički jednu novu Ulicu divljih kestenova.
Danilo Kiš rođen je u Subotici 22. februara 1935. godine. Kako kaže u svom delu "Skladište": "U tom su se gradu (Subotici), dakle, zbile dve krucijalne činjenice moga života što ih je udesio Bog ili Slučaj: tu su se susreli moj otac Eduard Kiš, viši inspektor državnih železnica i pisac Jugoslovenskog reda vožnje železničkog, autobuskog, brodskog i avionskog saobraćaja, i moja majka Milica Dragićević, crnogorska lepotica, prvi put daleko od svog rodnog Cetinja, u poseti kod svoje sestre. Susret redak, možda jedinstven u ono vreme." ("Skladište", 325).
