Otvoren međunarodni skup posvećen manjinskim jezicima i višejezičnosti

Prvi dan skupa, koji organizuju Balkanološki institut SANU i Univerzitet u Oslu, rezervisan je za izlaganja o manjinskim jezicima u obrazovanju. 

- Razni izlagači govore o tome sa kojim izazovima, problemima i teškoćama se suočavaju manjinski jezici u obrazovanju, ali govori se i o tome koje mogućnosti i perspektive se otvaraju, šta može da se promeni - objašnjava dr Marija Mandić iz Balkanološkog instituta SNU.

Organizatori navode da nije akcenat samo na manjinskoj populaciji, već i na većinskoj koja je, kako svedoče primeri iz prošlosti, nekada bila višejezična.

- Hteli bismo da razmislimo i o modelima obrazovanja koji bi i manjinsku i većinsku populaciju učinili višejezičnom, makar kada su u pitanju jezici sredine. To je jedan od izazova kom želimo ozbiljno da se posvetimo.

U tom smislu, u okviru programa, biće i jedno sistematično predavanje o mađarskom jeziku koji je, prema rečima organizatora, ponovo postao veoma aktuelan za učenje kao strani jezik, pre svega, zbog mogućnosti dobijanja državljanstva.

- Kada je mađarski jezik u pitanju zanimljiva je situacija da je on izgubio prestiž u odnosu na neko doba iz Austrougarske. Međutim, sada ponovo dobija prestiž, jer ga, zbog dobijanja državljanstva, mnogo ljudi uči kao nematernji. Ova konferencija i ima za cilj da pokaže kako se razne stvari dešavaju na jezičkom tržištu.

Da su skupovi poput ovog vrlo korisni, naročito u Subotici koja je grad u kom su u službenoj upotrebi čak četiri jezika, smatra dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta. Bunjevački jezik nedavno je dobio status službenog jezika, a iz Nacionalnog saveta navode da ovaj jezik ima dobru budućnost jer se sada ljudi i u svakodnevnim razgovorima lakše opredeljuju za upotrebu bunjevačkog, kao maternjeg jezika.

- Ovog jutra u štampu je ušla gramatika bunjevačkog jezika. U pitanju je velika, deskriptivna gramatika i niko se nikada nije našim jezikom bavio na taj način. Kada je u pitanju upotreba bunjevačkog u obrazovanju, on se u školama uči već 16. godinu, ali mislim da još uvek nismo dostigli maksimum po tom pitanju. Potrebno nam je da se školuju učitelji, da imamo lektorat za naš jezik, a predstoji nam i da "osvojimo" visoko obrazovanje - navela je Kujundžić Ostojić - Što se tiče institucionalne upotrebe jezika, mnogi dokumenti se prevode na bunjevački jezik i zadovoljni smo zbog toga. 

Ovaj međunarodni skup o manjinskim jezicima i višejezičnosti realizuje se u okviru projekta "Ispitivanje granica transnacionalnog" koji finansira Norveški istraživački savet,  a sprovode ga Balkanolški institut SANU i Univerzitet u Oslu.