Otvorena izložba "Moda šešira" u Gradskom muzeju

Izložba „Moda šešira“ Narodnog muzeja iz Šapca na jedan pitak i zanimljiv način rasvetljava fenomen ovog nekada neizostavnog dela odeće i odgovara na pitanja kada se šešir prvi put javlja u istoriji, prati njegovu evoluciju, predstavlja svetske kreatore i modne žurnale. Pored klasične muzejske postavke na kojoj  su izloženi modeli ženskih i muških šešira nošenih od 20-ih do 50-ih godina prošlog veka, na izložbi su predstavljeni i modiski salon i šeširdžijska radionica.

Po rečima autorke Aleksandre Jovanović, višeg kustosa Narodnog muzeja u Šapcu, izložba je rezultat trogodišnjeg istraživanja modiskog i šeširdžijskog zanata između dva rata, a za ovo gostovanje obogaćena je šeširima i haljinama iz zbirke Gradskog muzeja.

- Ovo je deseto gostovanje i jako sam dirnuta kada sam videla koliko je Subotičana i Subotičanki odvojilo svoje vreme i došlo da pogleda izložbu koja se bavi istorijatom šešira – ističe autorka. - Oduševila sam se kada sam videla kakvu zbirku šešira poseduje subotički Gradski muzej. Kako sam uspela da izbrojim tu je oko 40 šešira, što je impozantan broj s obzirom da se izložba bavi periodom iz koga je malo toga sačuvano. Napravili smo izbor od 30 šešira koji su se jako lepo uklopili, a tu su i sjajne haljine koje su žene nosile u predratnom periodu i nismo odoleli da i njih izložimo. Po svemu sudeći, Subotičanke tog vremena su bile dame od stila.

Prvi subotički šeširdžija Jakob Mikl iz Elzaca se nastanio u Subotici 1777. godine, a 1828. u našem gradu radi jedanaest majstora. Spisak subotičkih zanatlija sa početka minulog veka nabraja osam modistkinja (klobučara), između 1930. i 1940 već ih ima 16, šest šeširdžija a tu je i fabrika šešira Armina Rota „General“, koja je zapošljavala 180 radnika.

- Mi imamo jedbu značajnu zbirku iz 40ih godina i ona se baš uklopila, jer su na ovoj gostujućoj izložbi bili šeširi iz 20ih i 30ih godina i ovo je dobra prilika da se predstavi ono što mi imamo – dodaje Žužana Korhec Pap. - Dame i gospoda toga doba nisu izlazili na ulicu bez šešira i njihova proizvodnja je bila velika potreba. Posle Drugog svetskog rata je to malo oslabilo, ali ipak su se držale damski i svojih običaja.