Otvorena izložba o Mihailu Petroviću Alasu
Izložba o životu i radu Mihaila Petrovića Alasa donosi priču o njegovom privatnom životu, stručnom, naučnom, prosvetnom i književnom radu. Pripadao je maloj skupini od osam profesora koji su bili prvi profesori na Univerzitetu u Beogradu, a koliko je njegov naučni rad bio značajan, dovoljno govori "Matematičko geneološko stablo" na kojem se nalazi oko 900 njegovih naučnih potomaka.
- Veliki su matematičari koji su naslednici njegovog dela, brojni su doktoranti koje znamo, poput Tadije Pejovića, Jovana Karamate, Dragoslava Mitrinovića koji je osnovao čuvenu Matematičku biblioteku, koja je bila vrlo bogata i koja je mnoge od nas obradovala svojim izdanjima tokom studija. Dakle, mnogi su naslednici naučnog dela Mihaila Petrovića Alasa i ovde je izložen jedan veliki spisak njegove naučne dece, ali i svih onih oblasti kojima se bavio tokom života. Za njega kažu da je bio tih, skroman, čovečanski jednostavan i nadčovečanski obdaren, a tome u prilog ide i činjenica da je dva puta uzastopno bio biran za studenta generacije na Sorboni, iako je bio jedini stranac - rekla je Ljubica Kiselički, ispred Društva matematičara Subotice.
Na "geneološkom stablu" urezano je i ime dr Zagorke Lozanov Crvenković, koja je, kako je sama istakla, jedna od brojne dece Mihaila Petrovića kojim se današnji matematičari izuzetno ponose.
- Mika je bio renesansni čovek, enciklopedista koji se mnogo čime bavio i ljudi tog vremena su zaista bili veliki naučnici, intelektualci, ribolovci, muzičari koji su uživali u životu. Danas je to daleko teže, jer se nauka u međuvremenu toliko razvila da je gotovo nemoguće da jedan čovek sve to postigne. Izložba je prelepa i veoma mi je drago što i mi matematičari možemo da budemo zanimljivi, jer su matematika i umetnost oduvek bile duboko povezane. Mnogo radova je rađeno baš na tu temu, čime se ukazivalo da je matematika prisutna u umetnosti, a koliko je matematika umetnost, to znaju samo oni koji je vole i koji se njome bave - poručila je dr Lozanov Crvenković.
Čast da otvori izložbu pripala je dr Siniši Crvenkoviću, redovnom profesoru Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, koji je tom prilikom podelio jednu anegdotu sa prisutnima o važnosti dela našeg najvećeg matematičara.
- Među Mikinim studentima i doktorantima bio je i Sima Marković, drugi sekretar Komunističke partije Jugoslavije. Sima je želeo da se bavi politikom i to je saopštio Miki, rekavši da više ne želi da bude profesor na Univerzitetu. Mika je to prihvatio, a oni koji poznaju istoriju, znaju da je u to vreme Komunistička partija u Jugoslaviji bila proganjana. Zašto je to važno? Zato što je Sima Marković tada dopao robije i jednom prilikom, kada je princ Đorđe Karađorđević obilazio zatvore, Sima ga je zamolio da mu profesor Mika Alas pošalje svoju najnoviju knjigu "Fenomenologiju". Sticajem okolnosti, rodbina Markovića je kasnije poklonila njegove knjige Departmanu za matematiku u Novom Sadu i ja sam imao priliku da na knjizi pronađem pečat cenzora koji je pregledao knjigu u zatvoru, pre nego što će je proslediti Simi Markoviću na čitanje - ispričao je Crvenković.
