Otvoreno pismo gradonačelniku Subotice

Poštovani gradonačelniče Maglai,

Vašem prethodniku sam se obratio molbom za prijem krajem 2012 godine. Vama sam se takođe obratio istim povodom pisanim putem 14.04.2014 godine (broj 023-9). Na obe molbe za prijem ni do danas nije stigao bilo kakav odgovor u bilo kakvom obliku – pisanom, elektronskom i tome slično. Kako ne bih pokretao mučnu proceduru za podnošenje žalbe u slučaju “ćutanja administracije” obraćam Vam se uvaženi gradonačelniče ovaj put “otvorenim pismom”. Nažalost, da su odgovorni u Vašem kabinetu blagovremeno obezbedili samo desetak minuta da me saslušate verovatno bismo sprečili sada već nepovratno izvršen institucionalni linč nad šestoro osoba sa invaliditetom.

Nije potrebno da Vas podsećam, ali Vama odane moram, da na odgovorne funkcije nisu postavljeni kako bi nad građanima “izvršavali Zakon”, već da u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije rade u interesu i samo u interesu njenih građana. Niti sam ja lično ikada Lokalnu samoupravu svodio samo na “firmu” za sakupljanje i iznošenje đubreta i asfaltiranje ulica, a nisam ni građanin koji je samo tu da zahteva samo prava i uživa nekakve privilegije nago da dam sopstveni doprinos sveukupnom razvoju naše zajednice. I dajem sopstveni doprinos od prvog dana od kada sam postao Vaš sugrađanin uloživši celokupne lične radne, stvaralačke i intelektualne i finansijske potencijale – bez ostatka.

Ostao sam bez zaposlenja sa navršenih pedeset godina života i ujedno postao ne svojom krivicom invalid. Oženjen sam i otac dve ćerke. Starija diplomirani inženjer informatike bez zaposlenja, mlađa svršeni đak srednje škole za mlade sa smetnjama u razvoju “Žarko Zrenjaanin” - dakle takođe invalid i supruga koja celodnevno brine o njoj podrazumevano bez zaposlenja. Nikada nisam zatražio ni jedan jedini vid socijalne pomoći. Umesto da sa porodicom padnem na teret sugrađana i budžeta kao pežorativno nazivan “socijalni slučaj” osnovao sam socijalno preduzeće ŠAJK-ŠAMI DOO s čvrstom namerom da rešim sopstvenu egzistenciju samozapošljavanjem, zapošljavanjem članova porodice kao i četvoro mladih subotičana sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bez radnog iskustva. Socijalno preduzeće sam osnovao 23.02.2012 godine neposredno posle usvajanja Zakona o privrednim društvima i pompezne najave usvajanja nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu i zapošljavanju u socijalnim preduzećima.

Predloženim nacrtom zakonom predviđeno je da privredno društvo, kako bi steklo status socijalnog preduzeća, mora imati zaposleno najmanje petoro osoba sa invaliditetom. Nas je bilo šestoro. Osnivač i direktor kao jedan (sa invaliditetom), računovođa takođe sa invaliditetom i četvoro radnika u proizvodnji koje su činili mladi sa smetnjama u razvoju bez radnog iskustva. Svi sa urednim rešenjima o invalidnosti i kategorizaciji. Na osnovu tih činjenica ŠAJK-ŠAMI DOO je prvo privatno proizvodno socijalno preduzeće čiji je osnivač socijalni preduzetnik, odnosno fizičko lice sa statusom osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima. Osnivač i svi zaposleni bez izuzetka su osobe sa nekim vidom invaliditeta. ŠAJK-ŠAMI DOO je po tome jedinstveni slučaj u Republici Srbiji, u regionu a možda i u svetu.

Dalje, socijalno preduzeće ŠAJK-ŠAMI DOO osnovano je kako bi sopstvenom proizvodnjom a ne zagovaranjem i preraspodelom budžetskih sredstava obezbedilo egzistenciju zaposlenima u preduzeću. Na tome smo vredno radili i uspeli. Pomoć lokalne zajednice bila nam je neophodna samo u svojstvu inicijalnog kupca naših proizvoda kako bi nam pomogli da dođemo do sredstava potrebnih za uspešan marketing i izlazak na tržište. Ali ni Poslovni inkubator – čiji smo stanari, ni Lokalna samouprava, niti Javna preduzeća pa ni najveći deo privrede grada Subotice nije ni simboličnom kupovinom podržao naš razvoj i opstanak, čast izuzecima. Od tog trenutka primećujemo i osećamo svakovrsni oblik primitivnog ciničnog nipodaštavanja našeg rada, prikrivenog nadzora i svake vrste organizovane kontrole naših aktivnosti na pružanju konstruktivnog otpora podsmevanju našem napornom radu. U tome prednjače u Poslovnom inkubatoru vođenjem javne ali i tajne evidencije o aktivnostima stanara zasnovanih na dojavama i iznuđenim izjavama od zaposlenih radnika sa smetnjama u razvoju i uplitanjem u njihov privatni život.

Menadžment inkubatora je posebno razočaran činjenicom da je među buduće stanare-kapitaliste s neba pala nekakva “socijala” od preduzeća. Dodatno smo im, zaista bez loše namere, naneli duševni bol tvrdnjom da su i poslovni inkubatori vrsta socijalnih preduzeća. Nisu im ni naši zaposleni baš bili po volji. Ometeni su, asocijalni, Romi koji “kradu”, ne umeju da koriste toalet i što šta još. Navikli smo se mi na njih ali oni na nas nisu nikako. Ipak su tu činjenicu “demokratski” odtrpeli sa tek po kojim ispadom.

Svi su nas nekako podnosili dok nismo zamolili menadžment Poslovnog inkubatora da nam konkretno pomogne oko plasmana proizvoda. Predložili smo da za početak kupci naših proizvoda budu javna preduzeća grada Subotice, sindikati lokalne samouprave i javnih ustanova, sam Poslovni inkubator i tek po koji društveno odgovoran privrednik – bez pritiska i tek simboličnom kupovinom. U našu ispruženu ruku prvo su pljunuli u poslovnom inkubatoru a onda su se izređali gotovo svi u Lokalnoj samoupravi. Obraz Lokalne samouprave je sačuvao član Gradskog veća zadužen za oblast socijalne zaštite gospodin Milimir Vujadinović. Nažalost ta akcija je pogrešno protumačena i ocenjena od strane menadžmenta Poslovnog inkubatora i svi njeni rezultati su svedeni na nulu.

Kruna svega je da smo umesto čestitke za Sv. Savu ponovo dobili rešenje za plaćanje svih dospelih zakupa i režija i rok za iseljenje iz Poslovnog inkubatora. Rešenje sam odbio da potpišem. Usledila je naredba direktorkinog advokata (Lokalna samouprava izgleda nema pravnike) da nam se rešenje uruči putem pošte. Nisu vredele naše više puta pisane molbe da kupovinom naših proizvoda Poslovni inkubator prvo stvori osnov za kompenzaciju ili da kupac bude Lokalna samouprava ili više Javnih preduzeća pa da cesijom ustupimo potraživanje Poslovnom inkubatoru. Poslovni inkubator je DOO i može odlučivati o kupovini bez tendera ali i u skladu sa članom 36. Zakona o javnim nabavkama. Na kraju su nam, kako bi imali alibi za ovaj zločin, prema pre svega osobama sa invaliditetom, prvo osporili status socijalnog preduzeća a posredno i Ustavom zagarantovana prava.

Istine radi, menadžment poslovnog inkubatora je maksimalno prolongirao aktiviranje ugovorenih klauzula zbog našeg duga ali takođe ništa nije urađeno po pitanju moguće izmene ugovora u skladu sa novonastalom situacijom. Propuštena je prilika i da se tako motivišu i ostale firme-stanari da zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Propuštena je velika prilika da se dođe do jedne socijalne inovacije koja bi ne samo poslovni inkubator već i grad Suboticu postavila na čelo pionirskog razvoja socijalne ekonomije u Republici Srbiji. Propustili ste milenijumsku šansu.

Po dostavljanju dokaza da jesmo socijalno preduzeće upućena nam je zamerka da osnivačkim aktom nismo definisali kome pripada, kako se deli i reinvestira ostvarena dobit privrednog društva. Dakle, Lokalna samouprava i menadžment Poslovnog inkubatora rade samo na pronalaženju načina da operu ruke. Naravno uz gromoglasni lelek kako će svaka inicijativa da nam se pomogne, tako što će Lokalna samouprava preporučiti privredi i javnom sektoru kupovinu naših proizvoda, naići na oštru osudu javnosti zbog favorizovanja (?) JEDINOG socijalno preduzeće u Subotici. To će navodno podgrejati sumnju da su korumpirani i da su primili i mito!? Izgovori bi bili zaista kreativni da nije u pitanju samo iskazana slabost i kukavičluk od čega po nas nema ničeg brutalnijeg i nepravednijeg.

Nekako istovremeno vršen je na nas meki pritisak da se preregistrujemo u Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Posebno ih je interesovao razlog zbog kojeg ne želimo tu i takvu preregistraciju. Evo samo jednog i pametnom dovoljnog razloga – 47 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju koliko ih ima u ovom trenutku dozvolu za rad u Republici Srbiji zapošljava manje od 500 osoba sa invaliditetom od gotovo 100.000 koliko ih traži zaposlenje. Za razliku od njih, razvoj socijalnog preduzetništva i socijalnih preduzeća u okviru trećeg sektora tzv. Socijalne ekonomije u stanju je da za samo nekoliko godina uposli više stotina hiljada osoba sa nekim vidom invaliditeta od čijeg će rada neposredno i posredno imati koristi oko milion ljudi. Ostvareno u Italiji i Britaniji.

Koliko su neinventivni i neinovativni postupci menadžmenta poslovnog inkubatora. da ne upotrebim težu kvalifikaciju, prema prvom socijalnom preduzeću u Subotici govore sledeći podaci i cifre:

1. Poslovni inkubator Subotica doo je privredno društvo sa ograničenom odgovornošću kao što je to i socijalno preduzeće Šajk-Šami doo. Oba preduzeća pripadaju kategoriji socijalnih preduzeća po kategorizaciji uobičajenoj u državama članicama EU. I tu svaka sličnost prestaje.

2. Izdaci po osnovu zarada, nadoknada članovima skupštine i naknada po drugim (?) osnovama samo za troje zaposlenih u menadžmentu Poslovnog inkubatora na godišnjem nivou iznosi nešto više od 5,5 miliona dinara bruto. Za nas se šestoro zaposlenih u socijalnom preduzeću iznosi jedva 3 miliona dinara bruto.

3. Zaposlenima u menadžmentu Poslovnog inkubatora bruto zarade se subvencionišu sa 100%. Dakle oni platu dobijaju dok je mi moramo zaraditi. Ukoliko država subvencioniše zarade osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva to čini samo do visine bruto minimalne zarade u Republici. Zaposleni u socijalnom preduzeću Šajk-Šami doo na 27.000 dinara bruto subvencija moraju zaraditi razliku do 42.000 dinara koliko iznose potrebna sredstva za isplatu zarade po zaposlenom Dakle, i pored subvencije mi moramo zaraditi značajna sredstva koja se zapravo vraćaju državi dok zaposleni u Poslovnom inkubatoru zaradu dobijaju – izuzetak je poslovni sekretar koji svaki dinar ipak zaradi i pored ove “kapitalističke uravnilovke”.

4. Subvencionisanje zarada osoba sa invaliditetom traje samo prvih 12 meseci dok država zarade zaposlenih u Poslovnom inkubatoru u Subotici subvencioniše već desetu godinu. Jedina njihova obaveza je da redovno i tačno dolaze na posao. S obzirom na učinak svrsishodnije je da rade od kuće putem interneta i skajp servisa.

5. Deo poslovnog prostora koji koristi menadžmet inkubatora propisno se greje ili hladi u zavisnosti od godišnjeg doba dok su hale koje koriste firme-stanari ili poput hladnjače ili poput rerne. Mi za grejanje kancelarije od 16m2 plaćamo bezmalo 6.000 dinara mesečno. Koliko račun plaća BIS za direktorkinu kancelariju od nekih 50m2 ?

6. Menadžment poslovnog inkubatora koristi i plaća usluge eksternih firmi pa tako pored diplomiranog ekonomiste ionako oskudno knjigovodstvo vodi privatna knjigovodstvena agencija. Pored pravnika pravne poslove vodi privatna advokatska kancelarija. Poslove obezbeđenja objekta poslovnog inkubatora obavlja takođe privatna firma. Socijalno preduzeće Šajk-Šami doo vodi samostalno svoje knjigovodstvo čime smo Poslovnom inkubatoru za prethodni period uštedeli gotovo 190.000 dinara.

7. Zakup kompletnog poslovnog prostora se plaća iz budžeta grada. Zašto onda mi kao firme-stanari plaćamo zakup poslovnog prostora Poslovnom inkubatoru?

8. Opremu koju je Poslovni inkubator dobio posredstvom donacija Poslovni inkubator rentira (!) stanarima poslovnog inkubatora.

9. Zbog veoma niskih temperatura tokom zimskog perioda u hali za proizvodnju trpimo gubitke u repromaterijalu i gotovim proizvodima osetljivim na niske temperature i prekomernu vlagu dok se kancelarije menadžmenta inkubatora otvaraju zbog vrućine.

10. Već godinu dana u poslovnom inkubatoru svakodnevno radimo samo mi i povremeno još jedna ili dve firme-stanara. Odakle ih je na spisku čak sedamnaest, govori se čak i devetnaest?

11. Ako nama kao socijalnom preduzeću ne može da se izađe u susret da budemo oslobođeni plaćanja režija i zakupa poslovnog prostora zbog nedostatka sredstava, odakle se stvoriše 500.000 dinara za plaćanje po izgubljenoj parnici za mobing tužene direktorke inkubatora protiv tužilje zamenice direktorke istog inkubatora? Njihov sukob i nadalje blokira svaki smisleni organizovani rad u poslovnom inkubatoru. Da nisu ta sredstva obezbeđena od naplaćenih zakupa poslovnog prostora od firmi-stanara pa otuda pritisak da se dugovanja izmire.

12.  Redovno i kvalitetno obučavamo zaposlene, izradili smo sva propisana akta o zaštiti i zdravlju na radu, osvojili standard kvaliteta ISO 9001:2008 i opravdali ga drugu godinu za redom. Za sve ove poslove smo morali da angažujemo i platimo usluge drugih kompanija iz sopstvenog poslovanja sa 350.000 dinara. Izradili smo elaborat o zaštiti intelektualne svojine i bez ičije pomoći, dizajnirali i postavili naše veb strane - do2.rs kataloge, flajere itd. Menadžment poslovnog inkubatora nam je uskratio podršku, finansiranje i sufinansiranje navedenih poslova samo zato što nismo koristili usluge agencija i firmi koje su oni za tu svrhu angažovali.

Iz navedenih razloga Aleksandra T., Eleonora L., Stipan Š., Vasa P., Jasmina Đ. I Zoran Tasić još uvek čekaju tri neisplaćene zarade u dugovima i siromaštvu i pored herojskog rada i zaliha gotovih proizvoda vrednih gotovo tri miliona dinara po godišnjem popisu a izrađenih sopstvenim rukama. Mi kao građani i radnici nismo krivi ni za atom nepravde koja nam se događa. Neopterećeni bilo kojim vidom krivice svako od nas pojedinačno sopstvenu oblast ograničenih sposobnosti višestruko je nadoknadio kreativnošću i velikim trudom.

Umesto zaključka ponoviću da je socijalno preduzeće ŠAJK-ŠAMI DOO osnovano kako bi sopstvenom proizvodnjom, a ne zagovaranjem i preraspodelom budžetskih sredstava, obezbedilo egzistenciju zaposlenima u preduzeću. Naš cilj je da prodajom sopstvenih proizvoda oslobodimo sredstva iz budžeta kako bi Država isti iznos delila na manji broj štićenika i na taj način im se povećao standard. Za razliku od nas, menadžment poslovnog inkubatora u saradnji sa odabranim državnim agencijama po sistemu spojenih sudova zagovara i konkuriše za finansijska sredstva ali ne u korist firmi-stanara već u sopstvenu korist.

Odluka upravnog odbora BIS-a je neopoziva kao lanjski sneg. Gordo su umislili da Božja pravda ne postoji. Postoji, itekako samo je mi ljudi ne sagledavamo u svom njenom obimu i prirodi. Neka su vam svima za nauk i opomenu tri gorostasna bora koji su se srušili na BIS krajem prošlog leta u trenutku kada su ŠAJK-ŠAMI morala da napuste tri vredna radnika sa smetnjama u razvoju. Ove nedelje svi odlazimo ponovo na evidenciju NSZ. To nije naša odluka. Mi smo primorani na to zbog sebičluka ljudi koji sede po upravnim odborima i drže direktorske funkcije zahvaljujući partijskoj pripadnosti i diplomama. Tako dolazimo do pravog uzroka neravnopravnog položaja osoba sa invaliditetom koje su se drznule da samostalno reše sopstvenu egzistenciju i zatražile tek simboličnu pomoć zajednice kroz kupovinu njihovih proizvoda. Jadna je privreda u kojoj buduće privrednike poslovanju “obučava” menadžment poslovnog inkubatora bez, ne jednog dana, već bez jednog jedinog sata rada u privredi. Ko ne bi ustao protiv tako nakaradno ustrojenog vrednovanja rada, rezultata rada, odnosno ekonomskog sistema!? Mi nikada nismo tražili otpis duga i nudimo kompenzaciju za režije i zakup poslovnog prostora. Dopire li to do Vas?

Zoran Tasić, direktor Šajk-Šami Doo