Ovo je već pravi egzodus

Među izbeglicama je sve više dece za koju je potrebno obezbediti sasvim drugačiji tretman. Državni sekretar ministartsva za rad, zaposlene i socijalnu zaštitu, Laslo Čikoš, kaže da se tu ne radi više o izbeglicama nego o masovnom egzodusu.

- Sve više dece kreće na put, od kojih je njih 1.300 bez roditelja zatražilo azil. Kako može država pružiti zaštitu deci koja lako padaju u ruke krijumčara ljudi?

– Socijalna zaštita u našoj državi nema zatvorene institucije. Ministarstvo pravosuđa održava kazneno-popravne domove i zatvore za maloletnike gde se deca mogu poslati samo po sudskom nalogu. Naše ministarstvo ima samo institucije za prevaspitavanje, a to nisu ustanove zatvorenog tipa. Decu koja bez roditelja stižu u našu državu možemo smestiti u prihvatilištima koja postoje u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Nakon smeštanja ove dece možemo samo da čekamo da će se pojaviti neko: roditelj, neko od rodbine ili neko iz ambasade date države da dođe po njih. Ako neko dođe po dete mora da prikaže dokument da je u rodbinskim vezama sa detetom. Moram naglasiti da se i u ovom slučaju mora napraviti razlika između male dece i maloletnika starijih od 14 godina. Deca se mogu predati samo odraslim osobama, ali starija deca se već ne mogu sprečiti da odu.

Kanjiža, 25. jun 2015.

- Iz dana u dan sve više izbegličkih porodica susrećemo na ulici. Verovatno se nejavljaju svi za azil. Koliko je izbeglica trenutno u Srbiji?

– Osoba koja hoće legalno da boravi u Srbiji mora da zatraži azil čim pređe granicu, u prvoj policijskoj stanici. Ovakvih slučajeva je za prvih pet meseci ove godine bilo 22 hiljade. Od njih, 3 hiljade osoba je bilo maloletno, a 1.300 njih su bila deca. Prema našim procenama, preko Srbije je prešlo otprilike dodatnih 32 hiljade ilegalnih migranata.

- Proces izdavanja azila je veoma dug, a od onih koji su tražili azil, čak ni jedan postonjih taj status nisu dobili. Šta je razlog tome?

– Prema mojim saznanjima odeljenje pri ministarstvu unutrašnjih poslova koji se bavi molbama za azil radi sa 4 ili 5 saradnika. Teško da će se to promeniti u ovoj teškoj privrednoj situaciji u kojoj je trenutno naša država.

- Da li je dobra politika ako se izbeglice prisile u sivu zonu umesto da se ubrza proces rešavanja zahteva za azil?

– Znamo broj onih koji traže azil. Broj onih koji prelaze preko Srbije ilegalno se samo možeproceniti. Kada se ovi ljudi uhapse zbog ilegalnog zadržavanja, oni odmah zatraže azil. Prema međunarodnim ugovorima, koje Srbija primenjuje od aprila 2008. godine, svako ko zatraži azil ima pravo na primarnu zdravstvenu pomoć. Za sada se nisu pojavile bolesti zbog migranata, iakosu u organizmu ljudi iz Afrike, Srednjeg i Bliskog Istoka prisutne potpuno različite bakterije nego u našim organizmima.

- Iz medija znamo da su na put krenule sve veće grupe ljudi i sa Bliskog istoka i iz Afrike. Istovremeno Austrija je prekinula izdavanje i odobravanje zahteva za azil, te se mogu očekivati dodatne stroge mere, a i Mađarska planira pooštravanje zakona. Na šta Srbija može da računa?

– Mađarska je zakasnila sa pooštravanjem. Austrija je već uvela stroge mere. Iz Mađarske trenutno izbeglice mogu da idu prema Sloveniji, odnosno prema Slovačkoj i Češkoj ne bi li stigli do toliko željene Nemačke ili neke od država Beneluksa.

- Ukoliko Evropska Unija zatvori vrata pred izbeglicama na šta mi možemo računati?

– Grčka je članica Evropske Unije, članica šengenskih granica gde konstantno stižu izbeglice. Iako ja te ljude ne bih nazvao izbeglicama; trenutno je u toku egzodus iz ratnog područja. Ogroman broj ljudi je krenuo na put. Sad više ni Turska ne može da ih hrani, a ni Jordan. U Libanu živi više od milion izbeglica, a Palestinski logori još uvek postoje. Iz izbegličkih kampova dnevno beži na hiljade ljudi čija je ishrana dovedena u pitanje, a oni su upravo zbog toga krenuli prema Zapadu. Grčka je učinila veoma malo da bi opskrbla te ljude i da bi ih zadržala.

- Kakva je situacija kod nas u pogledu ishrane izbeglica?

– Dnevno obezbeđujemo ishranu za pet stotina osoba. Ishrana odraslog čoveka dnevno košta oko osam evra što obezbeđujemo iz budžeta. Za decu mesečno obezbeđujemo 600 evra po detetu, iz budžeta ministarstva. Ovaj broj je veoma mali u odnosu na broj ljudi koji se zadržavaju na teritoriji Srbije. U poslednje vreme je i ovaj egzodus ubrzan jer se ljudi boje od pooštravanja mera koje najavljuje Mađarska. Oni koji su prešli i zatražili azil, mogu ostati tamo, ali one koji ne zatraže, vraćaju se u Srbiju i tada nastaju problemi. Nadamo se da će Evropska Unija dati pare da bismo mogli nahraniti ove ljude. Inače, iz dana u dan se suočavamo i sa izbeglicama koje plaćaju za svaku ovdašnju uslugu. Dok imaju para to nije opterećenje za državu, naprotiv, troše novac kod nas. Ali ako im ponestane para, onda će nastati humanitarna katastrofa.

Migranti: Nije problem da pređemo visoku ogradu

Migranti u ciglani kod Subotice (izvor: N1 info)

Migranti sa kojima je N1 razgovarao danas u blizini Subotice kažu da za njih nije problem da pređu visoku ogradu koju Mađarska planira da postavi duž granice sa Srbijom. U jednoj ciglani kod Subotice zatekli smo oko 300 migranata koji su tu stigli juče.  Od nas su saznali za plan mađarske Vlade da na granici podigne zid.

„Počeli smo ovo putovanje pre dva meseca. Više od dva meseca putujemo kroz mnoge zemlje. Kada smo krenuli iz Avganistana prošli smo Tursku, Grčku, Makedoniju i stigli ovde. Imali smo loš život ovih meseci. Spavali smo po kiši na otvorenom", kaže nam jedan od njih.

Migranti kažu da prelazak ograde za njih nije problem ali da ih ta prepreka ipak brine jer su mnogi od njih na putu sa malom decom i ženama od kojih su neke trudne, prenosi portal N1 info.