Ozbiljne optužbe glumaca Dečjeg pozorišta, direktorka demantuje navode

Glavni poverenik Sindikata Nezavisnost Dečjeg pozorišta, Laslo Čisar, ispričao je sled događaja koji su doveli do štrajka zaposlenih.

- U Pozorištu je aprila 2016. godine došlo do racionalizacije, gde je od 37 stalno zaposlenih, taj broj trebalo da se smanji na 32. Tada se javilo troje dobrovoljaca, koji su pristali da napuste Pozorište kao tehnološki višak, a direktorka odlučuje da, osim njih, otpusti još dvoje diplomiranih glumca – rekao je Čisar i dodao da je primedba Gradske uprave bila da se racionalizacija uradi tako da ne dođe do poremećaja u procesu rada Pozorišta.

On je naveo da su Sindikati zbog ovoga tražili sastanak sa direktorkom, da su se obraćali Upravnom i Nadzornom odboru Dečjeg pozorišta, ali bezuspešno, jer su dobili odgovor da oni nemaju ingerencije, i da se obrate nadležnim inspekcijskim organima ili sudu.

Otpušteni glumci, Jelena Rašković i Sloboda Tibor, obratili su se sudu, koji je doneo presudu u njihovu korist i vratio ih na posao. Potom se Pozorište žalilo na presudu, koja je otišla na Apelacioni sud u Novom Sadu, koji je takođe, potvrdio odluke Osnovnog suda u Subotici.

Nakon toga, navodi Čisar, glumica ponovo dobija otkaz, i tada je počeo svakodnevni mobing od strane direktorke, pogotovo nad članovima Sindikata.

Sindikati su se za pomoć obraćali Gradskoj upravi Subotica, gde nisu dobili nikakav odgovor, potom i gradonačelniku Bogdanu Labanu, koji im je obećao da će porazgovarati sa predsednicima Upravnog i Nadzornog odbora, kao i sa direktorkom i da će ih ponovo pozvati na razgovor. Kako se to nije dogodilo, Sindikati su organizovali štrajk upozorenja 20. juna, ali se niko nije pojavio kako bi pregovarali o njihovim zahtevima.

Dragan Milanović, predsednik Sindikata Kultura, umetnost i nezavisnost iz Beograda, rekao je da je ovo je mikro primer kako se u svim ustanovama kulture javnog sektora, sprovodi racionalizacija.

- Tehnološki višak je višak koji nije dobrovoljan, on se iznedri iz plana procesa proizvodnje, odnosno iz toga koliko će predstava biti igrano u sezoni, na koji način, sa koliko glumaca, asistenata režije, rasvete i tako dalje. Kada se sa tim brojkama napravi sistematizacija, onda se pravi sporazum sa Sindikatom, na koji način će se rangirati ljudi koji su višak - rekao je Milanović.

Glumica Svetlana Abramović, rekla je da se oseća degradirano zbog torture koju diretorka vrši nad većinom zaposlenih i da otkaze vidi kao osvetu onima koji nisu njeni istomišljenici.

- Njen mobing ogleda se u tome što nisam dobila ulogu u pet projekata, a prvak sam drame. Po tome što se upliće u privatan život ljudi, kroz odlazak u kuće, provere bolovanja, inspekcije i urušavanja našeg ugleda gde god je to moguće, samo zato što ne prihvatamo njen sistem rada, rukovođenje, a pogotovo odnos prema ljudima i glumačkoj profesiji - zaključila je Abramović.

S druge strane, direktorka Dečjeg pozorišta, Marta Aroksalaši, negirala je navode koje je, na jučerašnjoj konferenciji za medije, izneo deo zaposlenih. Ona se juče nalazila u Gračanici, gde je Dečje pozorište gostovalo u okviru obeležavanja Vidovdanskih dana, za šta kaže da su znali, te da su njeno odsustvo iskoristili za ovakve optužbe.

Prema rečima direktorke, problem je nastao kada je prošle godine Uredba Vlade nametnula sprovođenje Zakon o racionalizaciji radnih mesta, koju tvrdi da nije sprovela samostalno, već da je bila formirana Radna grupa i Komisija.

- Trebalo je da otpustimo pet radnika. Održala sam sastanke, pitala ljude koji su pred penzijom, da li žele da pre vremena odu u penziju, oni se nisu pozitivno izjasnili o tome, i tada se troje ljudi javilo da dobrovoljno napusti Pozorište. U pitanju su bili rekviziter, spremičica i sufler inspecijent. Potom smo došli do zaključka da je najbolje da to budu glumci, jer se oni najlaške menjaju u predstavama. Sproveli smo rangiranje, prema kojem je trebalo da se dvoje glumaca, koji su poslednji na rang listi, otpuste, odnosno jedan koji radi na mađarskom, i jedan na srpskom jeziku, jer je to najobjektivnije i najpravičnije - rekla je direktorka i dodala da glumci na godišnjem nivou, u bruto iznosu, dobijaju milion dinara, a ako je svrha racionalizacije ušteda, onda je prigodnije da se otpuste dva glumca, nego ljudi koji rade za minimalac.

Ona je dodala da su neistinite tvrdnje da u Pozorištu trenutno ima 29 zaposlenih, već da ih ima 32, od čega 15 glumaca. Takođe, navela je da je glumica Rašković otpuštena iz Pozorišta jer je poslednja na rang listi, za šta je direktorka pokazala dokumentaciju, a da je Sloboda Tibor vraćen na posao i da odbija da prizna da je primljen i kao stalno zaposlen na televiziji Panon.

- Od svega navedenog, postoji samo jedan podatak koji je istinit, a to je da mi se zamera nepotizam. Istina je da sam zaposlila sina u Pozorištu, koji radi kao tehničar svetla, za platu od 24.000 dinara, i koji je jedan od troje najboljih radnika ovog Pozorišta - rekla je Aroksalaši.

O situaciji u Dečjem pozorištu, oglasio se danas i Upravi odbor saopštenjem, koje prenosimo u celosti.

* * * * * * * * * * * * 

Saopštenje Upravnog odbora Dečijeg pozorišta Subotica

Nakon konferencije za štampu koju su organizovali predstavnici oba sindikata zastupljena u Dečijem pozorištu, smatramo neophodnim da se oglasimo saopštenjem.

Naime, po navodima oba sindikata, jedini razlog njihovog sindikalnog rada u Dečijem pozorištu je smena direktorice ustanove. Uporni u svojoj nameri, prenebregli su nekoliko bitnih činjenica, između ostalog i ta da direktora ustanove shodno Zakonu o kulturi imenuje i razrešava Osnivač tj. Skupština grada Subotice,a ne sindikati niti UO.

Čak iako se zanemari činjenica da se od kada je sadašnja direktorka postavljena na ovo mesto poboljšao rad pozorišta, o čemu svedoče i mnogobrojna priznanja i osvojene nagrade u poslednjih par godina, kao i činjenica da je Dečije pozorište postalo cenjeno kako u zemlji tako i u inostranstvu, sami zahtevi sindikata apsolutno su nepotkrepljeni argumentima na osnovu kojih bi se uopšte razmatrala smena direktorkeo od strane zakonom ovlašćenog predlagača.

Štrajk sproveden u kolektivu bio je još jedna farsa predstavnika sindikata,jer je svima poznato da u ustanovama ovog tipa ne postoji radno vreme u klasičnom smislu, tj. nema definisanog dolaska i odlaska na posao,pa je teško utvrditi kada i gde su predstavnici sindikata štrajkovali.

Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Grada Subotice za 2015.godinu koju je donela Skupština grada a shodno Odluci na nivou Republike, u Dečijem pozorištu došlo je do smanjenja broja zaposlenih sa 37 na 32. Tada su dobrovoljno iz kolektiva otišla tri radnika a rangiranjem liste tj. bodovanjem tehnološkim viškom proglašena su još dva glumca-lutkara, koji su odlukom Suda vraćeni na posao u 2017-toj godini.

Rukovodilac organizacione jedinice u skladu sa zakonskom procedurom, dužan je da donese odluku ko će biti tehnološki višak, rukovodeći se potrebom da se očuva kontinuitet rada i ne ugrozi osnovna delatnost ustanove, što znači da je bila realna mogućnost da tehnološki višak bude i neko od glumaca kojih ima najviše među zaposlenima,dok su ostali zaposleni koji obavljaju poslove bez kojih pozorište ne bi moglo funkcionisati u daleko manjem broju, ili čak samo po jedan.

UO je u skladu sa zakonom sproveo proceduru za proglašenje tehnološkog viška sve u cilju smanjenja broja zaposlenih po Odluci o maksimalnom broju za 2015. Nesporno je da je sudskom odlukom dvoje zaposlenih koji su proglašeni viškom vraćeni na posao, ali kod jedne od dva zaposlena je sudska odluka takva zbog proceduralne greške a ne zbog nepravilnog bodovanja. Nakon sprovedenog ponovnog postupka bodovanja utvrđeno je da je ista zaposlena ponovo imala najmanji broj bodova. Iz tog razloga ponovo je proglašena tehnološkim viškom.

Sindikat insistira na sasvim drugom pristupu sistematizaciji radnih mesta koja nije u skladu sa zakonom i tako nastaje problem koji je kasnije eskalirao u štrajk.

Umesto da se bave samim sindikalnim radnjama i baziraju se na izradu kolektivnog ugovora koji bi bliže izdefinisao rad sindikata i zaštitu prava radnika, predstavnici oba sindikata bave se rukovođenjem i organizacijom rada što apsolutno nije u njihovoj nadležnosti.

UO je na prethodnim sednicama tražio od predstavnika sindikata da pismeno dostave sve primedbe na rad direktorice ali da se te primedbe argumentuju.

Sindikat nezavisnost je dostavio dopis ali bez bilo kakvih argumenata, dok se SSSS nije udostojio da svoje primedbe uopšte dostave. Upravni odbor je u cilju dokazivanja reprezentativnosti sindikata uputio dopise prema centralama sindikata kojima pripadaju predsednici-poverenici ova dva pomenuta sindikata. Prilikom sprovođenja prvog postupka tehnološkog viška utvrđeno je da predstavnik SSSS nema reprezentativnost u kolektivu i isti je bio isključen iz rada komisije koja se bavila tehnološkim viškom.

UO se u svome radu vodio isključivo statutom, pravilnikom o radu i Zakonskim okvirima, i tako će biti i ubuduće.

// kraj saopštenja