Oživljavaju "Zorka" i "29. novembar"

Prostor nekadašnje Hemijske industrije „Zorka“, koji je nakon zatvaranja i rušenja ovog nekadašnjeg proizvodnog giganta bio prazan i zapušten, grad je otkupio u nameri da ga isparceliše i ponudi malim i srednjim preduzetnicima, koji bi na ovom mestu našli svoje „mesto pod suncem“. Sada je učinjen korak dalje, jer je lokalna samouprava dala nalog Direkciji za izgradnju grada, u čijem sastavu od nedavno rade i urbanisti, da izradi urbanističke uslove koji će, nakon infrastrukturnog opremanja terena, omogućiti da već od naredne godine na ovoj lokaciji počne formiranje još jedne industrijske zone.

- „U pitanju je preko 20 hektara zemljišta i zamišljeno je da se njegovom prodajom pod povoljnim uslovima pomogne malim i srednjim preduzećima, takozvanim „garažnim firmama“, koje će, okupljene na jednom mestu imati dobre uslove za rad i biti vidljivije i prepoznatljivije.  Imamo preduzetnika koji sporadično sarađuju sa privrednom zonom u Malom Bajmoku i potrebno im je da prošire kapacitete, ali za to nemaju mogućnost“, kaže Ljuben Hristov, pomoćnik gradonačelnika za malu privredu.  Urbanističko uređenje treba da se završi do jeseni da bi, posle skupštinske procedure, već krajem ove ili početkom 2017. godine placevi bili ponuđeni na prodaju, a njihova cena biće povoljna – onoliko koliko će gradski budžet izdvojiti za infrastrukturu i opremanje zemljišta, a postojaće i mogućnost otplate na više godina.

„Vodiće se računa, pošto će placevi nakon opremanja vredeti mnogo više od cene po kojoj će biti prodati, da ne dođe do preprodaje i manipulacija, tako da će vlasnici biti obavezni da ih zadrže duži vremenski period, možda i deset godina. Računamo da će biti većih i manjih parcela, zavisno od interesovanja, u proseku oko 1000 kvadratnih metara, i da će tu moći da se smesti tridesetak proizvodnih pogona“, kaže Hristov.

Najpre će se, po fazama, uređivati deo na kojem su bile upravne zgrade i onaj bliži Kelebijskom putu, a deo zemljišta zahteva dekontaminaciju, i tu se računa na sredstva Evropske unije namenjena zaštiti životne sredine kroz zajednički projekat prekogranične saradnje sa gradovima u Republici Mađarskoj koji imaju sličan problem da revitalizuju zemljište.

„29. novembar“ ponovo carstvo dobre hrane!

Dok će na zemljištu „Zorke“ da budu drvna, mašinska i svaka druga industrija osim prehrambene, za nekadašnje „carstvo dobre hrane“ – „29. novembar“, predviđeno je da postane središte proizvodnje hrane, industrijska zona kakva, evidentno, nedostaje Subotici.

- „Imali smo „Jukom“, „Medoprodukt“, „Subotičanku“ i mnogo toga drugog što sada nemamo da bi se bavili preradom voća i povrća, iako smo poljoprivredni kraj i veliki broj stanovnika se njome bavi. Po završetku stečajnog postupka, bivši „29. novembar“ gde je već ranije postojala prehrambena delatnost treba urediti kao park prehrambene industrije, opet za mala i srednja preduzeća.  Pogotovo što tamo već postoji deo infrastrukture koji se može iskoristiti“, kaže Ljuben Hristov.

Potencijalna industrijska zona, jednako tako značajna, a možda još i atraktivnija od „29.  novembra“, čeka da bude uređena u Novom Žedniku, ali to lokalna samouprava neće moći da uradi bez veće pomoći Republike i Pokrajine.

- „Prvi objekat u ovoj zoni, mešaona hrane, počeo je da radi prošle godine i postoji interesovanje vlasnika da delatnost proširi sa klaničnom industrijom, ali to nije moguće dok se ne izgrade kanalizacija i prečistač, što je veoma velika investicija. Podizanje industrijske zone u Novom Žedniku od prvorazrednog je strateškog značaja da se zaustavi migracija stanovništva i sela ne ostanu prazna, i ako bi se rešilo finansiranje, za tri do četiri godine ona bi mogla da bude izgrađena, jer je prostor pristupačan i veoma interesantan za investitore“, objašnjava Ljuben Hristov, koji veruje da bi nakon rešavanja odvođenja otpadne vode tamo vrlo brzo nikli proizvodni pogoni.  Ono što u Novom Žedniku takođe treba da se reši, jeste otkup delova zemljišta za industrijsku zonu, jer njihovi vlasnici, u nadi da će brzo i lako doći do velike zarade za njih traže nerealno visoke cene.

 „Lidl“ – prilika za izvoz

Jedna od vesti nedelje svakako je da je veliki nemački trgovinski lanac „Lidl“ najavio da će izgradnju svog šoping-centra u ulici Pala Papa početi 1. avgusta.  Za to je već dobio građevinsku dozvolu, a istovremeno, uređeno je mesto za još jedan „Lidlov“ objekat na Segedinskom putu.

- „Prema informaciji koju smo dobili od „Lidla Srbije“, najpre će se graditi u Pala Papa, takva je njihova odluka, i biće to novi koncept i dizajn „Lidla“ u arhitektonskom smislu, sa oko 2000 kvadrata prodajnog prostora, koji će vizuelno tako kreiran i osmišljen da bude privlačan ambijent za kupce. Oni, pošto su uložili značajna sredstva u kupovinu placeva i dobijanje dozvola, ne odustaju ni od gradnje kod „Šopija“, ali za sada ne kažu kada bi to moglo da bude. Izvesno je da objekat u Pala Papa treba da bude završen za 90 dana, počev od 1. avgusta, ali pošto će ih istovremeno graditi dvadesetak širom Srbije, a njihova je praksa da ih istog dana sve otvore, taj datum još je neizvestan“, kaže Hristov.

POKRENI SE ZA POSAO „Završen je konkurs nevladine organizacije „Eneka“ pod nazivom „Pokreni se za posao“ i u maju očekujemo da će objaviti spisak onih koji su zadovoljili kriterijume da dobiju sredstva u iznosu od 2000 evra u dinarskoj protivrednosti. Novac se ne isplaćuje, nego se preduzetnicima daje u obliku neophodne opreme i mašina, a pokrovitelj je Duvanska industrija „Filip Moris“ iz Niša. Oblasti su tekstilna, poljoprivredna, mašinska i druge industrije, nema ograničenja i do sada je putem „Eneke“ subotičkim preduzetnicima stiglo oko 2 miliona dinara. Ove godine je bilo deset puta više prijavljenih nego što je raspoloživih sredstava.  Naš je apel kompanijama na teritoriji grada da pokrenemo zajednički i društveno odgovorni projekt pomoći manjim i slabijim od njih“, kaže Ljuben Hristov.

Ono po čemu je „Lidl“ karakterističan kao trgovinski lanac jeste da roba koja ulazi u prodajni sistem odlazi u sve njihove prodavnice, tako da je prilika za ovdašnje poljoprivredne proizvođače i prehrambenu industriju da deo svojih visokokvalitetnih proizvoda plasiraju kroz taj trgovinski lanac.

- „Zašto će „Lidl“ u Subotici podići dva trgovinska centra, stvar je njihove procene o isplativosti takvog ulaganja, a oni su poznati da svoje objekte grade na najprometnijim i najatraktivnijim lokacijama.  Za razliku od centra grada, gde postoje problemi sa prilazom, dopremanjem robe i parkinzima za kupce, ovde će biti pristupačni za pešake, one koji koriste gradski saobraćaj ili sopstvene automobile, za koje je planirano stotinak parking-mesta“, kaže Ljuben Hristov.

Za subotičke proizvođače prehrambene robe, predstojeći Deseti, jubilarni Sajam privrede, od 2. do 4. juna, biće prilika da razmene iskustva sa brojnim izlagačima iz zemlje i inostranstva i čuju stručna predavanja iz ove oblasti.

- „Pripreme za Sajam su u toku, i očekujemo ne manji broj učesnika nego što smo imali prošle godine, kada je iz sedam zemalja bilo 230 izlagača. Ove godine partner će nam biti grad Berlin i doći će privrednici iz Nemačke, a u pregovorima smo i sa predstavnicima grada San Regen u Rumuniji, Levica iz Slovačke i Lubačova iz Poljske. U toku sajma i dalje ćemo nastojati da što više uključimo srednjoškolsku omladinu kako bi ih pripremili za budući samostalan rad kao zanatlije i učesnike u privrednom životu.  Angažujemo učenike Ekonomske škole sa smera turizma, zatim Politehničke, hemijske struke, tekstilce, da bi osetili preduzetnički duh i doživeli u praksi ono o čemu u školi uče teoretski“, kaže Ljuben Hristov.