Pablova priča sa srećnim krajem
Za ovu mogućnost nedavno je saznala i Laura Hegediš, koja je u želji da svojoj desetogodišnjoj ćerki učini detinjstvo ispunjenijim, odlučila da udomi psa. Iako su u Prihvatilište otišli sa idejom da udome malog i živahnog, kući su se vratili sa Pablom, odraslim i mirnim ljubimcem koji ih je, kako Laura kaže, osvojio na prvi pogled.
- Jako nas je oduševio i ćerka ga je izabrala. To je bila njena želja i ona mu je dala ime - priča nam Laura, koja kaže da su u izboru psa umnogome pomogli i zaposleni u Prihvatilištu. - Oni su nas posavetovali, jer smo prvobitno zamislili da to bude neki manji pas, ali nakon razgovora sa njima, objasnili su nam da je za decu bolje da uz sebe imaju odraslog psa, da biramo onog koji odgovara našem karakteru i zaista se nismo pokajali.
A Pablov put do novog doma nije bio tako lak, a ni kratak. Kako nam otkriva Aleksandra Bukvić, rukovodilac Radne jedinice "Zoohigijena" u JKP "Čistoća i zelenilo", najpre je nađen u Šumskoj ulici u naselju Dudova šuma, te je kao napušten pas ušao u program Prihvatilišta "Uhvati, steriliši i pusti". Sa markicom na uhu vraćen je u grad, gde je osvojio simpatije građana koji su mu ostavljali hranu i vodu, obezbedili čak i kućicu, ali je ubrzo morao da se vrati u Prihvatilište jer je doživeo tešku nezgodu.
- Udario ga je automobil i dobio je težak prelom noge - priča Aleksandra, pokazujući na rendgenski snimak Pablove nogice. - Pošto nijednog psa nikada ne otpisujemo, nego se borimo da ga oporavimo, doveli smo ga u Prihvatilište i urađena je ozbiljna operacija, gde je dobio šipku da bi mu kosti pravilno srasle. Nakon svih lečenja i oporavka, pojavila se ova divna porodica sa devojčicom i oni su ga udomili. To je zapravo najlepši deo našeg posla, kada nađete nekog psa na ulici koji je u teškom stanju, uspete da ga opravite i, na kraju, udomite. Nema veće zahvalnosti tog psa, nego kada najzad dobije svoj dom.
Aleksandra Bukvić
Kada se desila ljubav na prvi pogled...
Iako nije prošlo ni mesec dana od udomljenja, Pablo je danas redovan član porodice Hegediš, kaže Laura, koja priznaje da je u početku bila zabrinuta kako će pas reagovati na novo okruženje. Međutim, sa mazom kakav je Pablo, nisu imali nikakvih problema.
- Nismo verovali da će nas tako brzo prihvatiti i stvarno smo zadovoljni. U dvorištu ima svoju kućicu, nije vezan i za tim nema ni potrebe, jer jako lepo sluša. Nismo imali ni nekih poteškoća da smo morali nečemu da ga učimo, već se lepo slažemo od prvog dana i razume kad mu nešto kažemo. Voli da se igra i jako je velika maza, što naročito raduje moju ćerku, tako da toplo preporučujemo svakome ko želi da ima ljubimca da udomi psa iz Prihvatilišta - zadovoljno će Laura.
U Prihvatilištu možete pronaći veliki broj pasa različite rase i godišta, a svi su čipovani, vakcinisani, sterilisani i očišćeni od parazita, kao i lepo vaspitani, jer prolaze kroz program socijalizacije koji sprovode obučeni radnici. Za one koji žele da udome psa, procedura je vrlo jednostavna i potpuno besplatna, a kako kaže Aleksandra Bukvić, najvažnija je odgovornost i ljubav vlasnika.
- Nama nije cilj samo da udomimo psa, nego da on tamo i ostane, jer ono što svi vlasnici treba da znaju, jeste da uzeti psa, znači imati ljubimca od 10 do 15 godina. Pas nije igračka i oni koji misle da pas ne jede, da nije bolestan, da ne treba da se igra, šeta i da mu nije potrebna nega i pažnja, bolje da se ne odlučuju na takav korak. Svaki pas je živo biće sa svojim osećanjima i tako prema njemu treba i da se odnose - poručuje Aleksandra.
