Palićki festival – drugi dan
Gost festilvala bila je Viktorija Petranji, producentkinja filma „Jupiterov mesec“, mađarskog reditelja Kornela Mundrucoa, koji je sinoć prikazan u okviru Takmičarskog programa.
Dobitnik Zlatnog tornja 2014. godine za film „Beli bog“, Kornel Mudruco se palićkoj publici ovoga puta predstavio ostvarenjem koje je imalo premijeru na Kanskom festivalu a bavi se temom izbeglica i odnosa mađrskog društva prema njima.
Zbog tematike i kritičkog stava, koji nije nimalo blagonaklon vlastima, mnogi su se pitali kako je takav film uopšte finansiran.
- Mnogi se čak pitaju kako je moguće da je obezbeđeno finansiranje filma koji je kritika i šamar mađarskom društvu – priča producentkinja filma Viktorija Petranji. - Nama, međutim, nije bila namera da direktno kritikujemo, već da se bavimo umetnošću. Ideja je došla još pre izbegličke krize, želeli smo da pokažemo priču o današnjoj Evropi. Želeli smo da se bavimo identitetom, kako se ljudi snalaze i pronalaze sebe u potpuno drugačijem svetu i okruženju, koji ih ne dočekuje blagonaklono. Nismo uzimali politički aspekt, ali on, kao i korupcija, zatvaranje granica i druge stvari sami su se nametnuli. Film nailazi na slab i negativan odziv gledalaca u Mađarskoj, naročito u manjim mestima. Ali šta da radimo. Stvarnost je takva kakva je.
U takmičarskom programu sinoć je prikazan i hrvatski film „Kratki izlet“ Igora Bezinovića o zanimljivom traganju mladih ljudi za jednim manastirom u Istri. Na prvi pogled, film po motivima romana Antona Šoljana iz 1965., neodoljivo podseća na Andreja Tarkovskog.
- I roman i film se dešavaju u Istri a najveća inspiracija je bila upravo ta lokacija. Roman je jako apstraktan i znao da u jednu fikcijsku priču treba ubaciti dokumentarističke elemente i treba uključiti ljude iz mog stvarno života – otkriva reditelj Igor Bezanović. - Filmski festival „Motovun“ je mesto gde sam doživljavao najlepše istarske dane i to su bili trenuci u godini koje je moja generacija željno iščekivala i 15 minuta filma je ciljano stavljena tamo. Roman je bio samo osnova i zato sam namerno stavio „prema motivima“ a ne adaptacija, tako da mnoge scene nisu ušle u film, ali su se u njemu našlo niz scena koje Šoljan nije zamislio.
Selekciju „Paralele i sudari“ juče je otvorio najnagrađivaniji hrvatski film „Ne gledaj mi u tanjir“ Hane Jušić, crna komedija o prosečnoj porodici, koja dolazi u novu sredinu, živi u malom stanu i bori se sa svakodnevicom.
- Film nije autobiografski, ali su te porodične situacije nešto što mi je bilo poznato iz detinjstva, sa njima sam odrastala. Film je smešten u Šibenik, iz koga sam otišla u Zagreb, i bojala sam se da kada ga budu videli da će me kamenovati. Videla sam da se neki ljudi osećaju kao da sam ga blatila, ali mi je najbitinije da se mojoj porodici tamo svideo film – ističe rediteljka Hana Jušić. - Nisam htela Marijanu, glavnu junakinju, da pretvorim u žrtvu koju svi iskorišćavaju, htela sam da i u njoj uhvatim nešt nedostupno, da je i ona deo svih njih koji je okružuju i proizvod svoje porodice. Poznajem nogo takvih destruktivnih porodica, one su svuda oko nas.
