Pandemija donela strah i nesigurnost, dugoročne posledice na mentalno zdravlje vidljive po izlasku iz krize

Po izbijanju krize i proglašenju vanrednog stanja, veliki broj psihologa i psihoterapeuta ponudio je besplatnu podršku građanima, koji su se u najvećoj meri obraćali zbog intenzivnog osećaja straha, uznemirenosti i nesigurnosti, što je potpuno prirodna i normalna reakcija, objašnjava psiholog Boris Telečki, dodajući da je u periodu koji je usledio nakon ukidanja vanrednog stanja, pandemija mnogima poslužila kao "okidač" da shvate da im je psihološka podrška potrebna.

- Na samom početku ljudi nisu znali šta ih očekuje, ispoljavali su razne oblike straha i uznemirenosti i tada nam se zaista veliki broj građana javio za pomoć, što putem kraćih razgovora, što za duže seanse, što za intervencije u krizi, u zavisnosti od toga kako je neko sve to doživeo. Sada je situacija malo drugačija, jer su i same okolnosti blaže. Nema toliko ograničenja kao u prvom naletu, što značajno olakšava ljudima da se adaptiraju, pronađu neke izduvne ventile i nastave svakodnevi život, ali postoji tendencija da se sve više ljudi javlja za pomoć i da se sve više otvaraju. Moguće da je krizni period, u kom se nalazimo već nekoliko meseci, bio okidač koji je pokrenuo mnoge procese u ljudima, zbog čega su shvatili da im je psihosocijalna podrška potrebna - objašnjava Telečki.

Strah i nesigurnost dodatno mogu da prodube kontradiktorne, nejasne i netačne informacije, kojima su građani gotovo svakodnevno izloženi, a naročito ukoliko takve informacije dolaze od struke, koja bi trebalo da uliva poverenje i sigurnost.

- Tačna informacija je vrlo važna u krizi, naročito kada se radi o javno zdravstvenom riziku, gde tačna informacija može nekome da spasi život i svakako da kontadiktorne informacije mogu dodatno da onespokoje ljude, jer ne znaju šta se dešava i to intenzivira osećaj nesigurnosti. Jedino što u takvim situacijama možemo da uradimo, jeste da se čuvamo, da počnemo od individualnog nivoa i sopstvene odgovornosti, kada već sa viših instanci nema poverenja i sigurnosti, a trebalo bi, jer bi to doprinelo smirivanju građana - ističe psiholog.

Iako je još rano govoriti o dugoročnim posledicama koje pandemija može da ostavi na mentalno zdravlje, naš sagovornik kaže da je za očekivati da se pojavi konstantan osećaj nesigurnosti, kao i da se poveća jaz u međuljudskim odnosima.

- Važnu ulogu u tome igraju individualne razlike među ljudima i kakvu mrežu podrške svako od nas ima, ali generalno možemo reći da ova kriza na duže staze može izazvati konstantan osećaj nesigurnosti i bespomoćnosti kod nekog ko nema dovoljnu podršku ili dovoljne psihološke kapacitete da se izbori sa tim. Takođe, već odavno smo kao društvo u procesu otuđivanja, posmatrajući širu sliku međuljudskih odnosa, te preporuke kao što je smanjenje kontakata u cilju očuvanja zdravlja mogu dodatno da povećaju otuđenost. U strahu smo svi fokusirani na sebe, mada se kod nas pokazalo da se baš u kriznim vremenima povećava međuljudska solidarnost, tako da je za sada nezahvalno govoriti o posledicama, a takođe nas očekuje i period nakon izlaska iz krize, kada ćemo tek da se suočavamo sa egzistencijalnim strahovima i poteškoćama zbog svega što je pandemija donela, te pravi efekat možemo da očekujemo tek posle određenog broja godina - poručuje Telečki.

Briga o mentalnom zdravlju jednako je važna kao i briga o fizičkom zdravlju, stoga se nemojte ustručavati da potražite pomoć, poručuju psiholozi.