“Papillon” u zgradi Narodnog pozorišta?

Gradonačelnik Modest Dulić kaže da se zato razmatra ideja da se u zaštićenom delu zgrade Narodnog pozorišta tokom adaptacije pripremi prostor istih gabarita u koji bi se mogao preseliti enterijer "Papillona".

U izjavi za "Subotičke novine" predsednik Jevrejske opštine Robert Sabadoš je rekao da će se posle praznika razgovori ipak nastaviti!

U ponedeljak 29. aprila konačno je iseljen i takozvani sitni inventar iz nekadašnjeg snek bara "Papillon" u ulici Dimitrija Tucovića i time dopisano još jedno prilično tužno i protivurečno poglavlje istorije preduzetništva u Subotici.

Karlo Letić kojeg verovatno niko ne zna po krštenom imenu Dragutin, vlasnik Papillona, nakon što je sudski izvršitelj stavio crveni vosak i državni pečat na vrata iza kojih je ostavio najlepši deo svoga života kaže: " Gotovo je. To je prošlost. Ja živim sada, mene interesuje ovaj trenutak i želi da on bude što bolji oslonac za moju budućnost".

Pre nedelju dana kolona u kojoj bejahu izvršni sudija, gradski pravobranilac, činovnici, pisari, policija, majstori ovlašćeni za otključavanje tuđih brava i možda još poneko stigla je pred "Papillon" da sprovede sudsku odluku po kojoj se poslovni prostor od 80 kvadrata vraća u posed Gradu Subotica. To je epilog sudske parnice koja je vodjena još od 1998. godine kada je raskinut ugovor o zakupu između subotičke opštine i Letića. Parnica je završena brzo i efikasno ali je onda izvršenje presude kojom jer naloženo da "Leptir" izađe iz državnog prostora trajalo 14 godina.

Papilon je 7. maja 1985. godine, dakle pre 28 godina ušao u taj prostor ali evo, 14 godina je trajalo iseljavanje.

Zašto ?

Zašto iseljavanje i pobogu, zašto 14 godina? Valjda se to pita svako ko ovo čita. Ugovor je raskinut zbog neplaćene kirije, a Grad traži nešto više od 7 miliona, naravno i kamatu. Karlo Letić kao zakupac ima jednostavan odgovor i tvrdi da nikada nije dobio račun, a bez računa ne plaća ništa kao što ni svojim gostima kojima nije izdao račun nikada nije iskao da plate. No sud je presudio da Karlo mora da iznese svoje stvari i "objekat da preda zakupodavcu ispražnjen od stvari i ljudi" .

E, to je trajalo tih 14 godina, a i tu je odgovor izgleda sasvim očigledan, ali nas vraća na sednicu Skupštine opštine 25. februara 1993. godine kada je doneta odluka da se enterijer lokala "Papillon" proglasi za "nepokretno kulturno dobro od značaja i da se stavi pod zaštitu Zakona". Skupština je to dokumentovala stručnim stavom da je "enterijer specifična vrednost jer je rađen u stilu post-secesije sa primesama belgijske škole Art-nove, Jugend stila i varijante mađarske secesije". Taj stav Skupština je i obrazložila: "enterijer je neodvojiv od objekta te se isti ima čuvati kao izuzetna umetničko-arhitektonska tvorevina".

Ko onda može da pošalje sudskog izvršitelja sa brigadom stolara da demontira taj enterijer, a uzgred da pomenemo da u Odluci o proglašenju enterijera za spomenik kulturea stoji i izričita zabrana: " ... zabranjuje se rušenje, prepravljanje, prerađivanje ili vršenje bilo kakvih radova koji mogu narušiti svojstvo spomenika".

Karlo uzvraća

U postupku iseljavanja Karlo Letić je uzvratio tužbom i tražio da mu se spomenik kulture isplati. Tražio je da se pošteno izračuna i materijalna i umetnička vrednost. Na umetničkoj vrednosti insistira jer ne želi da se enterijer procenjuje na kubik i na metar hrastovine po metodologiji šumarskih inženjera.

I evo nas na filozofsko umetničkom terenu vrednovanja umetničke vrednosti. Kroz Papillon je prodefilovalo za sve ove godine procenjivanja osam timova sudskih veštaka. Subotički Viši sud je odlučivao između sume od 3.312.000 evra koju je ustanovio najautoritativniji veštak Prof. arh. Zoran Bulajić i 15 puta manje sume od 206.000 evra koju potpisuje ZZ spomenika kulture APV.

Prvi nalaz uključuje i umetničku i materijalnu, a drugi je odmerio samo materijanu vrednost izjašnjavajući se da je umetnička vrednost - nedokučiva.

Sud je našao "svoju meru" koja je skoro ista sa procenom pokrajinskog Zavoda i odredio da grad plati Karlu 255.646 evra jer je Letić pred sudom kazao da je pre 28 godina uložio pola miliona nemačkih maraka. Sud nije uzeo u obzir da su ondašnje marke bile mnogo krupnije!

Epilog ?

Apelacioni sud je na osnovu žalbi naredio da se sudi ponovo, i 7. maja pred Viši sud u Subotici izlazi novi, deveti veštak.

Karlo Letić, kaluđerski spokojno čeka taj dan i insistira na pravičnoj nadoknadi za enterijer koji ne sme da se uništi i koji je kao spomenik kulture postao javno dobro ali još je u njegovoj svojini.

Od sredine 2010. godine objekat u kojem je Karlov enterijer, na osnovu Zakona o restituciji pripada Jevrejskoj opštini u Subotici koja je, kako pravnici kažu, za sada umešač u ovom postupku, ali se ne meša osim što izričito insistira da im se vrati objekat bez ikakvog enterijera.

Kako? Objekat mora biti vraćen, enterijer mora biti sačuvan i Letić mora dobiti pravičnu kompenzaciju! Vode se tihi pregovori u Gradskoj kući!