Peticija zbog zgaženog žita
Kada se spustilo veče, u nedelju 3. maja, Zoltan Šobloher u mrklom mraku video je kako se iz pravca bivše ciglane prema njivama kreće nekakva tamna masa. Ubrzo je shvatio da je to velika grupa ljudi, njih oko osamdeset, koji su, razvijeni u strelce, uskoro preplavili mlado žito i tek izniklu detelinu i kukuruz.
„Vikao sam na njih da ne gaze, da je tu zasejano, ali nisu obraćali pažnju na mene, samo su nastavljali dalje. Bili su to Avganistanci, Sirijci, ne znam tačno ko su sve, koji se gotovo svako veče, kada padne mrak, pojavljuju i verovatno kreću prema granici. Ima ih nekada petnaest, nekada dvadeset ili trideset, ali ovoga puta preobrojao sam ih oko osamdeset“, kaže Zoltan Šobloher, koji je u ime još šestoro potpisnika narednog dana Gradskoj upravi predao peticiju naslovljenu za gradonačelnika Jenea Maglaija.
„Nemamo ništa protiv azilanata, nikada nisu nikome učinili nešto loše, nikoga nisu napali i nisu krali, ne mogu da grešim dušu, ali ovo je naš trud koji se uništava, jer kada se jednom mlada detelina ili kukuruz pogazi, od njih više ništa nema! To veče sam, kao i ranije u sličnim situacijama, zvao policijsku stanicu, ali su mi rekli da oni neće da šalju patrolu od dva čoveka, ako je tamo 80 ljudi. Kada sam rekao neka pošalju više patrola, odgovorili su mi da ih ja ne učim šta da rade, i ako nastavim da zovem da mogu mene da privedu na razgovor!“, kaže Šobloher.
Putem Medija centra obratili smo se Gradskoj upravi sa pitanjem šta mogu potpisnici peticije da očekuju kao odgovor i da li je to prava adresa na koju građani treba da se obrate kada se nađu u ovakvim neprilikama, najzad i da li će im i ko nadoknaditi štetu, ali do zaključenja lista nismo dobili povratnu informaciju. Pokušali smo u utorak, u večernjim satima, da se i sami uverimo ima li azilanata na označenoj lokaciji.
- „Nije vam svejedno kada nekada noću izađete iz kuće i u mraku ugledate pet-šest ljudi na dvadeset-trideset metara od sebe kako stoje u razvučenom redu i gledaju prema vama! Jednom smo se tako gledali i ja sam počeo da im zviždim, a onda su oni meni odgovorili zviždanjem i uskoro ih se sakupilo još dvadesetak. Kažem, zaista nemamo ništa protiv njih i razumemo te ljude i njihovu nevolju, samo da nam ne gaze useve, to je jedino što želimo“, pričao nam je Zoltan dok smo čekali da se azilanti pojave. To se, međutim, nije dogodilo.
To veče i napuštena ciglana nekadašnje „Bačka opeke“ bila je u potpunom mraku, bez znakova da nekoga tamo ima, a usput smo saznali da i stanovnici Radanovca imaju iste nevolje i da postoji mesto na kojem se azilanti u noćnim satima redovno okupljaju pre polaska prema granici. Obišli smo ga nekoliko puta, ali nikoga nismo videli. Verovatno da se pokušaji prelaska granice dešavaju u talasima i da smo naišli u pauzi između grupa koje prolaze kroz Suboticu.
