Počeo jubilarni 20. „Biofest“

Na ovogodišnjoj jednodnevnoj izložbi u predstavljeni su organski proizvodi 15 proizvođača. Ona nije prodajnog karaktera, ali su se posetioci mogli informisati o načinima naručivanja i dostave voća, povrća i drugih proizvoda. Takođe, organizovana su i predavanja za potrošače na teme „Samo sertifikovan proizvod je organski i kako ga prepoznati“ i „Pravilna ishrana – uvrstite u jelovnik proso“.

- Ovogodišnji „Biofest“ je u znaku organske i konvencionalne poljoprivrede sa aspekta klimatskih promena. Ovo leto je bilo katastrofa za sve poljoprivrednike, pa i organske, a struka i nauka će reći rezultate istraživanja koji mogu da pomognu u prevazilaženju posledica – kaže Snježana Mitrović. – Svake godine je primetno povećanje površina pod organskom proizvodnjom. Ako prošlu godinu uporedimo sa 2020. površine su sa 20.000 povećane na 29.000 hektara, od toga je oko 9.000 u Vojvodini. To i dalje nije dovoljno. Ima oko šesto stotina proizvođača, ima dosta distributera a većina proizvoda, čak 90 odsto se izvozi u EU. Ono što nije dobro je što još uvek nije raspisan javni poziv za dodelu podsticaja za sertifikovanu organsku proizvodnju, tražili smo smo da znamo kada možemo da računamo na sredstva koja nisu mala i povećana su na 63.000 dinara po hektaru, što je mnogo više nego za konvencionalnu proizvodnju.

Po njenim rečima, ovaj festival je, između ostalog, stvorio organskog potrošača i ekološku svest kod mladih ljudi.

- Od prve manifestacije najvažniji cilj jeste rast organske proizvodnje, tako da „Biofest“ predstavlja središte poslovnog povezivanja,susretanja i razgovora kako unaprediti uslove za njen dalji razvoj. Festival promoviše organsku proizvodnju sa aspekta održivog razvoja i zdravlja ljudi, kao i razmene iskustava i uspostavljanja privredne saradnje u regionu. Ovogodišnja smotra biće prekretnica, okrenućemo se mladom čoveku i kako da povežemo potrošača i proizvođača koristeći društvene mreže i savremenu tehnologiju – dodaje organizatorka.

Među izlagačima je i Tatjana Avramov iz Bečeja koja se bavi preradom organskog voća u premijum proizvode bez šećera.

- Naš najpoznatiji proizvod je od organske maline, skoro sedam godina smo imali samo njega, sada smo proširili asortimam. Iako je proizvodnja u prorastu, naše tržište nije dovoljno da bi se razvio brend organskih proizvoda, većina firma teži ka izvozu. Promene su sporije nego što se misli – smatra Avramov.

Priznanje je dobio i Karolj Fekete iz Novog Kneževca, koji se organskom proizvodnjom šipurka bavi na 50 hektara.

- Ponosan sam na priznanje, nadam se da ću bar malo doprineti očuvanju životne sredine i organske poljoprivrede i stimulisati buduće generacije da se okrenu organskoj proizvodnji. Velika je potražnja za organskim proizvodima u celoj Evropi – smatra Fekete.

Drugog dana festivala biće „Dan organskih farmi“ na Bio-farmi Sabolča Tružinskog, na kojoj će biti održan seminar za poljoprivrednike iz Srbije i Mađarske. Osim vlasnika farme koji će govoriti o principima organske proizvodnje u stočarstvu i ratarstvu, Florijan Farkaš, agronom i proizvođač iz Bajmoka će ih upoznati sa regenerativnom poljoprivredom.