Polazak na put
Bio je 29. maj 1927 godine. Voz se sporo kretao, a kroz prozor su ulazile blještave zrake sunca, koje su ga probudile iz sna.
- Da li i vi silazite u Kečkemetu? – upita ga starija gospođa koja je sedela u kupeu.
- Ne, odgovori on ljubazno – idem do Subotice - i pomogne joj skinuti kožni kofer za kojim je posezala.
Gospođa se zahvali i ispriča mu da ima sestru koja se udala u Suboticu. Reče da se retko viđaju zadnjih godina i uz mnogo izvinjavanja, zamoli ga da joj preda jedan modni časopis, koji je izvadila iz torbe, ako ga to ne deranžira.
On se u prvi mah uznemiri od ovakve ideje, ali kad mu je žena rekla da je njena sestra otmena dama koja je, iako u poodmaklim godinama, veliki poklonik mode i da čita sve što joj dođe pod ruku vezano za istu, on pristade. Zapisa adresu palate u kojoj živi gospođina sestra u Subotici.
Voz je stigao u Kečkemet i on se pozdravi sa staricom. Zagledao se kroz prozor. Voleo je ovaj grad skoro isto kao i Suboticu, zbog lepih trenutaka provedenih u njemu, dvadeset i dve godine ranije, u vreme dok se izvodila zgrada Zanatske komore, prema njegovom projektu u koji je uneo puno entuzijazma, budući da se radilo o jednom od njegovih secesijskih prvenaca, ove vrste, koje je radio zajedno sa kolegom i prijateljem Komorom.
Zanatska komora – Kečkemet, 1904
Ali ništa manje drag objekat mu nije bila ni Gradska kuća u ovom gradu, izgrađena po planovima Edena Lehnera, nastala krajem devetnaestog veka. On je bio neka vrsta Jakabovog i Komorovog uzora, takoreći smerokaza, koji je opredeljivao njihov rad tokom celog perioda stvaralaštva u stilu secesije. Impresionirali su ih mnogi detalji na ovoj zgradi, kao i na zgradi Muzeja primenjenih umetnostu u Pešti, kojeg je Lehner takođe projektovao u ovom periodu. Pre svega spoljašnji ukrasi od keramike izrađeni u fabrici Žolnai iz Pečuha. Njih su i sami obilato koristili na svojim objektima koje su kasnije projektovali. Upravo posmatrajući njegov rad, shvatili su da obilatost ornamentalnih detalja vešto ukomponovanih u arhitekturalni sklop celine daju objektu vanvremensku dimenziju, koja može preživeti anatemisanje i nerazumevanje većine iz redova savremenika koji su secesiju determinisali kao dekadentnu.
Gradska kuća – Kečkemet, crtež glavnog pročelja
Bilo mu je drago da su u Vojvodini, južnoj Mađarskoj i Erdelju njegovi objekti preživeli ovu osudu i nerazumevanje, ali gorčina ga je obuzimala uvek kad se prisetio da su u glavnom gradu Mađarske uništili većinu objekata koje su projektovali on i Komor, u stilu secesije posle rata - u talasu opšteg nerazumevanja lepote ovog umetničkog pravca, za koji je on dao najbolje godine svog graditeljskog stvaralaštva. I baš sa tom mišlju, o Subotici kao sredini koja nije osudila njegov avangardni secesionistički duh i rad, dočeka da voz stigne na stanicu.
