Policajka i posvećena majka tri devojčice

Njena smena uglavnom traje 12 sati. U patroli sa kolegama, pod punom opremom koja podrazumeva kacigu, palicu, pištolj, te štitnike za ruke, noge i grudni koš, čuva javni red i mir kako bi se građani osećali sigurno i bezbedno. Sonja Kalaba je imala samo 22 godine kada je obukla uniformu, ali ne bilo koju, već onu koju nose pripadnici interventne jedinice policije.

- Uniforma je bila moj san, jer kako je i moj otac bio radnik Ministarstva unutrašnjih poslova, sa poslovima policije sam odrasla i jedino sam sebe u ovom poslu i mogla da zamislim - priča Sonja, koja ove godine proslavlja "punoletstvo" u službi. - Interventna jedinica je za mene bila izazov, jer je posao koji svakodnevno radimo opasan. Za to je potrebno da čovek bude hrabar i mentalno stabilan. U opasnim situacijama mora da ima potpunu samokontrolu, a takođe mora dobro da poznaje zakone kako bi znao da radi svoj posao.

Osim što čuva Subotičane, za Sonju nije retkost ni da odlazi na fudbalske utakmice i druge masovne događaje visokog rizika, od velikih muzičkih festivala do, kako i sama kaže, najopasnijih demonstracija. Zato je na terenu najvažniji timski rad i bezuslovno poverenje među kolegama.

- Uglavnom radim sa istim kolegama već 18 godina, na terenima smo uvek jedni uz druge, verujemo jedni drugima i u toj opasnosti smo tim. Zato ni nema straha, jer u takvim situacijama možemo da se oslonimo i računamo jedni na druge, kako ja na njih, tako i oni na mene - ističe Sonja, dodajući da joj ne pada teško kada uz svu opremu treba da nosi i štit. - Iako ta oprema sama po sebi jeste teška, nije mi teško da je nosim. Možda je bilo malo u početku, ali sam se navikla i nekako sam srasla sa njom. Prirodno mi je da tako radim i ne mogu drugačije ni da zamislim.

Bez obzira na sve teškoće koje sa sobom nosi, Sonji se dopada dinamičnost koju joj ovaj posao pruža, jer kako kaže, nijedan dan nije isti. Uspešno i hrabro obavlja sve zadatke koje nađe pred sobom, zbog čega je cenjena ne samo u ispostavi u kojoj radi, nego i u celoj Policijskoj upravi u Subotici.

- Nikada nije bilo opaski ili predrasuda, ali nisam ni bila povlašćena, već sam morala to mesto zaslužim kao i svi drugi. U početku je bilo teško, jer sam morala da se dokažem, što nije jednostavno, ali kad dođe neko ko je fizički i mentalno jednak njima, tada su videli da sam ja ista kao oni, tako da nema mnogo razlike među nama - ističe Sonja.

Ipak, Sonja je ponosnija na svoje tri ćerke, koje sama odgaja i vaspitava, zbog čega se trudi da posao ostavi na kućnom pragu, a da u domu bude majka i domaćica. Na pitanje kako to uspeva, odgovara kratko - sve je stvar dobre organizacije.

- Ćerke su sada već porasle i mnogo toga urade same, što mi dosta olakšava da uskladim posao sa privatnim životom, ali smatram da je najvažnija ljubav i da je to ključ uspeha - poručuje Sonja.