Polivači na Vodeni ponedeljak

Već oko deset ujutru, grupa mladića, svi odreda u belim košuljama i suknenim pantalonama uvučenim u duboke, naglancane čizme, upregli su gizdave vrance i čilaše i krenuli po selu. U koloni okićenih karuca, lagano i paradno, skidanjem šešira pozdravljaju znatiželjne, koji izlaze da ih vide i odmere. U troje karuca polivači, a u četvrtom tamburaši, jer se „bez pesme u posao ne kreće“.

A krenuli su da obiđu kuće porodica Benčik, Kolar i Zvekan, u kojima ima lepih devojaka, da ih poliju vodom iz bunara i požele im dobro zdravlje i da se dogodine udaju. Dok se u daljini sela čuje pesma, domaćini nestrpljivo osluškuju bat kopita i jeku praporaca, a devojke, u haljinama od šuštave svile i sa svečanim punđama, trepereći čekaju da vide da li će među polivačima biti i njihova simpatija.

- Srećan Uskrs domaćini. Primate li polivače, čuli smo da kod vas ima lepih cura – led je probio Darko Maksimćuk, najrečitiji među polivačima.

- Ima, ima divojaka, ali samo ako ima veštih polivača da ih uhvate – odgovorila je nana Marija, dok baća Mirko skidanjem šešira želi dobrodošlicu veselim mladićima.

A onda kreće cika i vriska devojaka, koje držeći glomazne suknje u rukama, trče svuda po avliji. Dok svom snagom žele da umaknu onom ko im se ne sviđa, simpatiji puštaju da ih uhvati. Naravno, i on mora malo da se preznoji.

- Da se ove godine udaš za onog kog ti srce ište – šeretski će mladić, dok je studenom bunarskom vodom polivao devojku.

Devojke su potom mladiće kitile cvećem i nudile kolačima, a tajnim simpatijama krišom su dale najlepše uskršnje jaje.

Naravno, kako je počelo, tako se uz pesmu i zajedničko kolo i završava polivanje. Kolona karuca nastavila je dalje, jer je selo puno lepih devojaka. Ni ove godine mladići nisu zaboravili nane u Gerontološkom klubu „Bajmok“, koje su ih takođe dočekale uz pesmu i smeh. I tako do uveče, kada se sumiraju utisci, mladići se hvale koliko imaju išaranih uskršnjih jaja a devojke, koliko im se mokrih suknji suši na konopcu.

- Ovo je izvorno običaj Bunjevaca, koji se kasnije proširio među katoličkim življem na ovim prostorima – kaže Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog centra u Bajmoku, koji se već deceniju i po brine da se ovaj lep običaj sačuva od zaborava. - Prema predanju, kada je Isus uskrsnuo i nestao iz groba, žene su pronosile tu vest, a Herod je naredio da se polivaju vodom i tako ućutaju. Nekada je to bila prilika za udvaranje, da momak proveri svoje šanse, jer na taj dan niko se od kuće ne odbija. Sa druge strane, što je devojka imala više polivača i mokrih haljina, toliko je njena „vrednost“ kako udavače bila veća. Danas je ovo praznik koji prati obilje mladalačkog smeha, pesme i igre, a naravno i ljubavi.